Pijem kafu na drvenom splavu i gledam tu lepotu Dunava, Fruške gore i ovog lepog sela Srema. Pogled mi pade na Živanov džip, koji se iskrcao u Normandiji za vreme Drugog svetskog rata. Američki ratni džip u vlasništvu ovog našeg Sremca
Piše: Boris Miljković
Put me naneo u ovo lepo selo, na obroncima Fruške gore.
Gledam ulice, gledam šume, kuće raštrkane po obroncima, uvučene u hlad drveća i sam na Dunavu. Dunav, Čortanovci i “Varljivo leto”. Scene iz filma mi prolaze kroz glavu, dok gledam ovaj vinogradarski kraj. Tu je i vrba “ljubavi” iz čuvenog filma. Već sam u trenu u drvenom čamcu sa Živanom Pašićem. Iz čamca smo već za stolom, na njegovom drvenom splavu. Živan, živa enciklopedija istorije i događaja o Sremu. Kaže mi, da se davno još, u vreme Marije Terezije, ovde naselilo dosta Vojčana koji su bili ratnici i graničari. U ruci držim mapu Dunava, u ovom delu staru, skoro dva veka. Gore su bunkeri iz Drugog svetskog rata i pogled koji puca preko Dunava na rit. Vazduh svež, lep i oštar.
Živan priča o svom mestu mnoge detalje, više od veka unazad. U ruci su mi, već dve knjige Živanove. Devetnaesti, osamnaesti vek. Čitam imena, gledam prezimena, porodična stabla, i razmišljam koliko je ovaj čovek učinio za Čortanovce, skupivši sve to u dve knjige. Inače, tri knjige je napisao ovaj čovek Srema.
Istorija jednog sremskog sela u mojim rukama, na dlanu. Gledam, i ne verujem da može ovo da se napravi. Čortanovci imaju Živana, a Živan ima njih. Postali su prepoznatljivi jedno po drugom. Pijem kafu na drvenom splavu i gledam tu lepotu Dunava, Fruške gore i ovog lepog sela Srema. Pogled mi pade na Živanov džip, koji se iskrcao u Normandiji za vreme Drugog svetskog rata. Američki ratni džip u vlasništvu ovog našeg Sremca. Nekako mi sve u skladu sa Čortanovcima i Dunav, šume pa čak i džip. Opet do obale, drvenim čamcem. Ni ne pamtim kada sam se vozio drvenim čamcem. Pozdravio sam se sa Živanom, usput se pozdravivši sa plažom “Varljivo leto” i misli mi krenu da je ovo selo pun pogodak za život. Sako bih ga ja malo sakrio. Ovde ću stati, neću o njemu pričati više. Da ne dođu, da ga ne pokvare, neka ga, neka, na obroncima drema u miru.
Čortanovci, opet ću vam doći, lepo selo Srema…
