Tokom trajanja najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva, događaja koji je u istoriografiji ostao zapamćen kao Drugi svetski rat, stanovnici mačvanskih sela preživeli su težak period. Četiri godine nesigurnosti, straha, izdaje, terora i neravnopravne borbe prešlo je preko leđa mačvanskog seljaka, ali mukama nije bio kraj. Sloboda koju su doneli vojnici sa crvenom petokrakom na kapi imala je i svoju cenu. Ne tako daleko od naših sela partizanska vojska i Crvena armija SSSR-a vodile su ogorčenu borbu protiv nacističkih jedinica na tzv. Sremskom frontu čiji je proboj koštao bezbroj izgubljenih mladih života.
Teret borbe pao je i na obične stanovnike Mačve koji su u borbu morali poslati svoje sinove, a ujedno i davati pomoć za vojsku u vidu hrane, stoke i drugih potrepština. Pored vojske trebalo je pomoći i u obnovi razorene države. Narodnooslobodilački odbori (NOO) koji su bili glavni nosioci vlasti na nivou sreza ili mesta određivali su namete po selu koji su često prevazilazili mogućnosti seljaka. Na primeru Salaša Noćajskog vidi se koliki su bili problemi sa isporukom nameta u Sreski NOO u Bogatić, a stvar je kulminirala marta 1945. godine kada su Salaščani bili dužni da pošalju stoku u 3. korpus Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ). Zbog teškog materijalnog stanja Salaščani nisu bili u mogućnosti poslati traženi broj grla stoke i stoga je iz Bogatića poslat kontrolor Ljubisav Radić koji je pretnjama, kaznama prikupio traženi broj grla.
Sa probojem Sremskog fronta aprila 1945. godine nameti nisu prestali, sada je trebalo po komunističkim načelima sve ići u „zajednički stomak“. Seljacima su novi nameti koji su iz meseca u mesec bili sve veći i veći stvarali dodatne poteškoće što se najbolje vidi iz izveštaja mesnog NOO koji su redovno slati višim instancama. Zbog teškog položaja javljali su se vidovi pasivnog otpora seljaka, a jedan slučaj zabeležen je i u Salašu Noćajskom. Glavni akter priče je meštanin ovog sela Đoka Tufegdžić. Naime, tokom jula meseca 1945. godine članovi komunističke partije u MNOO pokupili su od meštana Salaša određen broj svinja koje je trebalo prevesti u Bogatić. Rukovodeći ljudi u MNOO odredili su da Đoka Tufegdžić 18. jula svojim konjima i kolima preveze pokupljene svinje. Vodeći se logikom „zašto ja da vozim tuđe svinje?“ Đoka je odbio zadatak. Zbog neizvršenog zadatka on je uhapšen i pred organima Opštinskog narodnog suda u Salašu Noćajskom odgovarao za „krivično delo“. Sud je zasedao u sastavu Stojadin Melentić kao predsednik, Nikola Đukić i Sava Čupić kao sudije i u ulozi sekretara bio je Tihomir Nastić. Na javnom suđenju Đoka se branio govoreći da je imao druge obaveze i da mu i dalje nije jasno zašto on da vozi tuđe svinje. Sud u pomenutom sastavu ipak je osudio Tufegdžića na kaznu zatvora u trajanju od 24 časa. Pored toga Đoka je morao u kasu MNOO da plati 20 dinara i po 5 dinara svakom članu narodnog suda. Međutim, Salaš Noćajski je malo selo gde svako svakog zna ili kako se kaže „ako niste rod, onda ste bar neki kumovi“ te su sudije znajući da je reč o poštenom čoveku izašli u susret tako što su kaznu zatvora zamenili novčanom. Svoj postupak pred višim instancama salaščanske sudije su opravdale Đokinim neodložnim obavezama oko poljoprivrede.
Foto: znaci.rs
