“Uvek imajte na umu da je vaša sopstvena odluka da uspete važnija od bilo koje druge”, rekao svojevremeno Abraham Linkoln, nekadašnji američki predsednik. Ova rečenica može da se poistoveti sa mnogim primerima iz života i našeg okruženja, a želja za uspehom sila je koja može često da savlada najveće prepreke. Kada je pre 16 godina ušao u svet fudbalskih sudija, pred Aleksandrom Vladićem iz Šida bio je dug put popločan brojnim izazovima i preprekama. Ipak, čelična volja, rad i trud danas superligaškog sudije, protekle godine doveli su ga do elitnog nivoa srpskog fudbala i Lige šampiona. A sve je počelo na Sotskom jezeru 2009. godine…
– Počeo sam da sudim 2009. godine, posle teške povrede kolena završio sam igračku karijeru. Na Sotskom jezeru na nagovor brata i njegovog kuma, tadašnjih sudija Vojvođanske lige, odlučio sam se na taj korak. Prva utakmica u karijeri mi je bila u Moroviću, kada je domaće Jedinstvo dočekalo Borac iz Ilinaca – priseća se sagovornik.
Razgovor sa Aleksandrom razbija predrasude da je suđenje nešto jednostavno, što je mišljenje dobrog dela publike koja prati “najvažniju sporednu stvar na svetu”. Kao neko ko je bio aktivan igrač, potom uzeo pištaljku u ruke, naš sagovornik je pozvan da napravi paralelu između dva viđenja fudbalske igre.
– Sudije su najbolji poznavaoci pravila fudbalske igre, morao sam da prođem školu i od starijih kolega steknem znanje na pokaznim treninzima. Teško je bilo prebaciti se sa igračkog nivoa u sudijski, samim tim je moje prvo iskustvo bilo neugodno. Dosta ljudi ne razume ovaj deo posla, pa nekada imaju manjak poštovanja u ophođenju tokom utakmica. To je nešto što je uvek prisutno, dok god se ne “izgradi” ime – objašnjava on.
Bez obzira što je danas na elitnom nivou srpskog fudbala i internacionalni sudija, ne zaboravlja svoje početke. Šiđanin apostrofira jednu rečenicu: “Ne postoji groblje za sudije”. Sagovornik obrazlaže da se svi plaše pritiska, čestih napada, pogotovo mladi koji kreću od najnižeg nivoa, razmišljaju o svojoj budućnosti u takvim okolnostima. Njih savetuje da se ne plaše, rade svoj posao najbolje u skladu sa mogućnostima, što će im sutra pomoći da postanu i bolji ljudi.
– Kako se napreduje u više lige, lakše je da se sudi, svi su stručniji, ali je veća odgovornost. U nižim rangovima je daleko teže, ljudi ne poznaju toliko pravila, koja se menjaju iz sezone u sezonu, prisutni su i različiti napadi. Smatram da su sudije najobučeniji ljudi u fudbalu, poznajemo sve, prisustvujemo edukacijama i pratimo promene – navodi predsednik Stručne strukovne ogranizacije sudija OFS Šid.
Najlepša liga za suđenje, prema rečima sagovornika, jeste Srpska liga “Vojvodina”, na kojoj je proveo tri godine. Usledio je prelazak u profesionalni rang, Prvu ligu Srbije, gde je odsudio 118 utakmica za šest sezona.
– Ceo život me je pratila priča da dolazim iz male sredina, mesta kod granice, bez kolega u blizini. Verovao sam u sebe, edukovao se, trenirao. Suđenje nije samo izaći na teren, neophodno je ulaganje u ishranu, oporavak, strane jezike, konstantno učiti pravila igre, analizirati ekipe kojima se sudi, igrače, stručni štab, potencijalne pritiske. Milorad Mažić nam je jednom rekao: “Pripremi se za ono što ne želiš da ti se desi. Najlošija priprema je bolja neko nikakva” – dodaje Vladić.
“Čovek vredi onoliko koliko prijatelja ima”, napominje Aleksandar i ističe da mu je sport doneo brojna prijateljstva, a fudbalskih ljudi poznaje u svakom mestu širom Srbije. Ipak, pored toga, porodica najviše “trpi”. S obzirom da sve sudije imaju poslove, vikendom su zbog fudbala često odsutni i na dalekim putovanjima.
– Svi imaju ciljeve, gostujući u emisiji na Radio “Šid”, još na početku karijere, odgovorio sam voditeljki da želim da napredujem iz lige u ligu, a kao krajnju tačku sam postavio da sudim “večiti derbi”. San svako sudije jeste i da bude na najvećim takmičenjima – vraća “film” Vladić.
Iako sudi svoju prvu sezonu u elitnom rangu srpskog fudbala, već je imao prilike da sarađuje na terenu sa najboljim sudijama u državi, Novakom Simovićem, Srđanom Jovanovićem i drugima. Do sada je odsudio preko 10 utakmica u Superligi Srbije, a posle pete, usledio je poziv predsednika Sudijske komisije Dejana Santrača koji je Vladića za dosadašnji rad odlučio da nagradi jednom utakmicom.
– Nisam ni sanjao da će to biti Liga šampiona, nije mi saopšteno o kojoj utakmici se radi, dok nije stigao zavnični dopis iz krovne organizacije evropskog fudbala. Kada sam saznao detalje, suze su mi krenule na oči. Liga šampiona, potpuno neočekivano, čast i zadovoljstvo da predstavljam sudijski tim iz Srbije na čelu sa Danilom Nikolićem – priseća se sagovornik poziva za duel Štutgarta i Atalante u Ligi šampiona za mlade.
Svi smo tu, kao nekada
Brojna putovanja i veliki broj ljudi, donose i razne anegdote. Sagovornik se prisetio jedne pred duel Lige šampiona za mlade u Štutgartu.
– Prilikom dolaska u Nemačku, na recepciji hotela sreli smo kolege koji sude utakmicu seniora Štutgarta i Atalante posle nas, a dolaze iz Slovenije. Dok smo se upoznavali i razmenjivali utiske, prišao nam je čovek u odelu i rekao: “Dobar dan, ja sam komesar za bezbednost i dolazim iz Zagreba. Drago mi je što smo svi tu, kao nekada”. A na večeri se posmatrač suđenja iz Litvanije teško snalazio, s obzirom da se pričao srpski jezik – kroz osmeh će Aleksandar.
Dosta ljudi ne razume sudijski poziv, pa samim tim ne cene dovoljno ono što je u njihovom okruženju. Region Srema može da se pohvali kvalitetnim sudijama, o čemu svedoči i činjenica da nekolicina njih deli pravdu u dva profesionalna ranga srpskog fudbala. Da se aktivno radi na edukaciji arbitara, svedoči i činjenica da su upravo naš sagovornik i Saša Ranisavić, prvoligaški sudija, nedavno održali kamp u organizaciji Područnog fudbalskog saveza Srema za mlade i perspektivne sudije u Vrdniku.
– Testirali smo dvadesetak momaka, trenirali i radili sa njima. Kvalitet postoji, a nama je čast što nas je područni savez pozvao da budemo deo projekta. Predsednik PFS Srem Velibor Katić složio se sa našim idejama i omogućio da momcima prenesemo znanje i iskustvo koje smo stekli – kaže sagovornik i dodaje:
– Teško je vreme došlo što se tiče fudbala, klubovi su u još većim problemima. Samim tim što nema igrača, problem se javlja i u sudijskim organizacijama. Beograd koji je nekada imao 300 polaznika sudijske škole, sada ima 20. U manjim sredinama prijavi se osam momaka, ostane jedan, dvojica. Moram da pohvalim Šid, pored mene koji sam na Superligi imamo tri sjajna momka na Srpskoj ligi, Nikolu Čekičevića, koji je dobio nagradu za najperspektivnijeg sudiju Vojvodine, Stefana Mijanovića i Dejana Bilića. Svi oni su potekli iz moje škole sudija, što mi je posebno drago. Nadam se da će Čekičević ove godine napredovati na Prvu ligu, to je prošle godine za rukom pošlo još jednom kvalitetnom sudiji iz Srema, Dragutinu Meničaninu iz Vrdnika. Žal je što kao region nemamo sudijsku trojku u dva najkvalitetnija ranga takmičenja u Srbiji – navodi on.
Primer Aleksandra Vladića i njegovih kolega iz Srema, kao i njihovih prethodnika, dobar je poziv za sve mlade momke i devojke zainteresovane da grade jedan deo svoje karijere na fudbalskom terenu kao sudije.
– Suđenje je lep poziv, dosta se putuje, upoznaju se ljudi. Ja sam uspeo iz male sredine da dođem do najvišeg nivoa u Srbiji i izađem na međunarodnu scenu, što je dokaz da se može uspeti iako vam tako nešto ne predviđaju na početku. Mnogo je lepih strana ovog poziva – zaključio je Aleksandar Vladić.
S. Branežac
Autor naslovne fotografije: Aleksandar Filić
