Inđija- Lokalna samouprava bi u narednom periodu mogla da planira da osnuje Centar za socijalno preduzetništvo koji će svim socijalnim akterima koji posluju po modelu socijalnog preduzetništva pružati podršku.
Socijalno preduzetništvo je obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih i inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema, problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa i sprečavanja nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti, jačanja društvene kohezije i rešavanja drugih problema u lokalnim zajednicama i društvu u celini, objašnjava Željka Godić – Avramović, direktorka Centra za socijalni rad u Inđiji.
-Ono predstavlja poslovanje u kome se ostvarena dobit ulaže u integraciju društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine, ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije i druge oblasti od šireg društvenog interesa, kaže direktorka ustanove socijalne zaštite.
Socijalno preduzetništvo se naročito ostvaruje kroz: proizvodnju dobara i pružanje usluga (socijalnih, obrazovnih, zdravstvenih i dr.), u skladu sa ovim zakonom, radnu integraciju, u skladu sa ovim zakonom, poslovanje koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica, kao i poslovanje kojim se rešavaju problemi u drugim oblastima od opšteg interesa.
U Agenciji za privredne registre (APR) trenutno su registrovana 24 socijalna preduzeća iako, prema procenama Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Srbiji postoji oko 500 firmi koje posluju po principima socijalnog preduzetništva.
Među registrovanim socijalnim preduzećima su tri privredna društva sa ograničenom odgovornošću, jedna turističko – socijalna zadruga i 20 udruženja.
– Socijalno preduzetništvo u Srbiji postaje sve značajniji sektor, posebno nakon usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu februara 2022. godine, kojim je formalizovana praksa ove vrste preduzeća. Socijalna preduzeća kombinuju tržišni rad sa društvenim uticajem, ostvaruju profit koji se, umesto za lični interes, reinvestira u razvoj zajednice, kaže Godić Avramović.
Socijalna preduzeća ne samo da doprinose ekonomskom razvoju, već i doprinose rešavanju društvenih izazova, poput zapošljavanja marginalizovanih grupa, zaštite životne sredine i unapređenja lokalnih zajednica. U Srbiji postoje brojni primeri socijalnih preduzeća koja se bave različitim društvenim oblastima i ne samo da generišu profit, već se fokusiraju na dugoročne društvene promene i jačanje socijalne kohezije.
Mađutim, socijalnim preduzećima često nedostaju adekvatni finansijski aranžmani i podrška, prilagođena hibridnom modelu funkcionisanja, mentorska podrška u razvoju, upravljanju i merenju društvenog uticaja, kao i promocija za bolje razumevanje značaja socijalnih preduzeća i na tržištu i u zajednici. Program za razvoj socijalnog preduzetništva treba da uključuje finansijske instrumente, poreske olakšice i olakšice u vezi sa pristupom tržištu. Nažalost, do sada nije bilo naznaka da će program biti usvojen, uprkos iznetim predlozima od strane civilnog društva Savetu za razvoj socijalnog preduzetništva, a u nedostatku ovih konkretnih mera, razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji ostaje ograničen.
U inđijskoj lokalnoj zajednici do sada nije registrovano nijedno socijalno preduzeće, osim što društveno odgovorne kompanije zapošljavaju lica sa invaliditetom, podaci su Centra za socijalni rad.
-Inđija ima veoma nisku stopu nezaposlenosti, a realno postoji potreba za zapošljavanjem starijih osoba koje nisu ostvarile uslov za penziju, kaže direktorka.
Pripadnicima društveno osetljivih grupa , smatraju se lica koja se nalaze u sistemu socijalne zaštite, teže zapošljiva nezaposlena lica u skladu sa propisima iz oblasti zapošljavanja i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija, kao i pripadnici drugih osetljivih društvenih grupa određenih zakonom.
-Lokalna samouprava bi u narednom periodu mogla da planira da osnuje Centar za socijalno preduzetništvo koji će svim socijalnim akterima koji posluju po modelu socijalnog preduzetništva pružati podršku, objašnjava Godić- Avramović.
Centar za socijalno preduzetništvo obavlja poslove: savetodavne podrške potencijalnim i postojećim socijalnim preduzetnicima, podrške budućim socijalnim preduzetnicima prilikom registracije i početka rada, organizacije zajedničkih aktivnosti u nastupu prema drugim zainteresovanim stranama, javno zagovaranje za stvaranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u lokalnim zajednicama, kao i druge poslove u vezi razvoja socijalnog preduzetništva.
-Centar za socijalni rad nije u mogućnosti da se posveti pokretanju socijalnog preduzetništva, tvrdi direktorka ustanove u Inđiji.
Aktivacija korisnika novčane socijalne pomoći predstavlja skup mera i aktivnosti aktivne socijalne politike i aktivne politike zapošljavanja koje su usmerene na jačanje kapaciteta korisnika za uključivanje na tržište rada kao osnovnog preduslova za njihovu socijalnu uključenost. Krajnji cilj aktivacije korisnika je postepeno do potpuno smanjivanje njihove zavisnosti od sistema socijalne zaštite.
-Koncept aktivacionih politika nastao je kao rezultat nemogućnosti sistema socijalne zaštite, čak i u najrazvijenijim zemaljama, da korisnicima neograničeno obezbeđuju socijalnu pomoć. Svuda u svetu postepeno se razvijao „aktivacijski preokret“, kojim se uspostavljaju različiti modeli aktivacije i aktivacionih strategija, sa posebnim fokusom na razvoju mera aktivne politike zapošljavanja, zaključuje Željka Godić – Avramović, direktorka inđijske ustanove socijalne zaštite.
Mirjana Stupar
Projekat „Plata umesto socijale“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
