Horovi tradicionalne muzike predstavljaju važan deo kulturne baštine, povezujući nas sa našim korenima i stvarajući most između prošlosti i sadašnjosti. U svetu koji se brzo menja ovi horovi ne samo da čuvaju autentične melodije i ritmove, već i donose duh zajedništva i zajedničkog stvaralaštva. Kroz pesmu, oni prenose emocije, priče i tradicije s generacije na generaciju, obogaćujući naše svakodnevne živote. Valentina Tadić, iz Mačvanske Mitrovice pre nekoliko godina osnovala je Udruženje za negovanje tradicionalne muzike „Oganj” okupljajući kako starije, tako i decu koja se u ovoj vrsti umetnosti pronalaze i vide svu njenu lepotu.
Valentinina zamisao i jeste bila da u “Ognju” svoje mesto mogu da nađu sve generacije, a da se kroz njegov rad tradicionalna muzika, sa akcentom na ove krajeve, prenosi s kolena na koleno.
Trenutno, mlađih članica je više, a sve ukupno ih ima oko petanest.
Diplomirani muzikolog, navodi da ju je život usmerio na potpuno drugu profesiju, te je sada deo IT sektora i bavi se programiranjem i upravo zbog toga bavljenje muzikom je jedno vreme palo u drugi plan. U tom periodu starije članstvo se osulo, a u prvom planu su se našla deca, tačnije devojčice uzrasta od 4. do 8. razreda osnovne škole.
Razlika u radu sa starijim i mlađim članicama ima, a sa kojima joj više prija rad nije mogla da odluči, te istakla da uživa u svakoj probi.
-Starije članice već imaju izgrađenu ličnost i stavove, sa njima se vodi više polemike oko nekih odluka, dok su deca poslušnija i ne dovode u pitanje ono što im kažem da rade, odnosno kako da pevaju. Sa druge strane stariji su odgovorniji i kada se prihvate obaveze uvek sve što treba ispoštuju, a deca, mada su moram proznati dosta odgovorna, ipak nešto nepouzdanija. Lepo je raditi i sa jednima i sa drugima, sve ima svoje prednosti, ali male nedostatke. Sada mi deluje da je lakše raditi sa decom, jer ih ima više, ali prelepo mi je raditi i sa ženama. Da moram da biram ne bih mogla da se odlučim. Kod dece, moram istaći, posebno volim tu neku vrstu dinamike koju unose u naš rad, živost, zrače radošću i pozitivnom energijom – objašnjava Valentina.
Zainteresovanost za tradicionalnu muziku postoji kod mlađe populacije i to je ono što ju je pozitivno iznenadilo kada je osnovala “Oganj”.
-Mislila sam da mladi nisu zainteresovani, ali su me deca demantovala i to sam tek kroz rad sa njima shvatila, kao i činjenicu da su devojčice te koje su postale nosioci tradicionalne pevačke kulture. Deca znaju šta pevaju, shvataju reči pesama i kroz njih uče. Inače, dobar deo našeg repertoara jesu upravo pesme iz ovih krajeva, odnosno Mačve i Srema i to je nešto na čemu insistiram – priča Valentina.
Što se tiče narednog perioda, osim redovnih okupljanja, u planu je organizacije jednog koncerta krajem ove ili početkom naredne godine, a koji će, kao i svi prethodni “Ognja” imati humanitarni karakter.
-Udruženje se redovno i vrlo rado odaziva na sve pozive za učešće na raznim manifestacijama. Jako sam ponosna na svaki naš nastup, ponosna na sve moje članice, ali i na publiku i aplauze, kojim nas nagrade. Nama je u planu organizacija jednog koncerta za koji verujem da će biti posećen, ali još uvek nisam sigurna za vreme i lokaciju – kaže etnomuzkolog.
Valentina ističe da bi se neko pridružio “Ognju” preduslov svakako nije da je talentovan za pevanje, te da za svakog ima mesta i svi su dobrodošli.
-Muzika je jedan „živ organizam” i nekada su, bez obzira znali i ne da pevaju, to činili svi. Shvatanje da na scenu može da izađe samo neko ko je talentovan i lepo peva nam je došlo sa razvojem umetničke muzike. Kod mene nema audicije, nema preduslova koji moraju da se ispune, dovoljni su volja i želja – poručuje Valentina.
Probe hora “Oganj” se održavaju svake srede u prostorijama Fudbalskog kluba “Podrinje” u Mačvanskoj Mitrovici.
D. Tufegdžić
