Ruma- Gradska biblioteka Atanasije Stojković“ Ruma obeležila je 251 godinu od rođenja slavnog naučnika po kome i nosi ime, Atanasija Stojkovića, rođenog Rumljanina, jednog od najučenijih Srba iz prve trećine 19.veka.
Biblioteka, koja sa ponosom nosi ime Atanasija Stojkovića, ima zadatak da očuva sećanje na ovog velikog prosvetitelja i promoviše njegov rad kao temeljni doprinos razvoju moderne srpske nauke i kulture.
-Danas, kada slavimo više od dva i po veka od rođenja Atanasija Stojkovića, osvrćemo se na njegov doprinos – ne samo kao naučnika i autora prvog srpskog udžbenika iz fizike, već i kao pisca i prosvetitelja, navode u Gradskoj biblioteci “Atanasije Stojković“.
Atanasije Stojković rođen je 20.septembra 1773.godine, a manje je poznato da se njegova rodna kuća nalazila u Glavnoj ulici u Rumi prekoputa nekadašnje zgrade biblioteke. Bio je pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i u više navrata rektor univerziteta u Harkovu. Takođe je bio pisac prve knjige iz fizike na srpskom jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji, prevodilac Novog zaveta na slavenoserbski jezik, pisac prve knjige o meteoritima na svetu.
-Možda su Rumljani najupućeniji u njegov lik i delo, a tako bi trebalo da bude i u celoj Srbiji. Atanasije Stojković je možda najznačajniji, a svakako i najobrazovaniji Srbin prve trećine 19.veka uopšte. Ne samo da je značajan u prosvetiteljskom smislu, on razvija i svoj književni put, ali je bio i samo da je značajan u jednom prosvetiteljskom smislu, on je razvija svoj književni put, ali on je bio i naučnik koji je napisao pregršt naučnih radova na ruskom jeziku. Rumljani treba da su ponosni jer on je jedan od najznačajnijih ličnosti 19.veka, s tim što je neverovatno da ga je istorija skrajnula, verovatno zbog sukoba sa Vukom Karadžićem u vezi sa reformom jezika, a vrlo verovatno iz zbog političke pozadine. Vuka je podržavao Jernej Kopitar, dok je Stojković primer uticaja sa istoka, rekla je Jelena Vidaković, bibiliotekarka.
Stojković se školovao u Rumi, Austrougarskoj, Nemačkoj, a sa 30 godina odlazi da bude među prvim profesorima na univerzitetu u Harkovu, na poziv tadašnjeg ruskog cara. U dva navrata je bio rektor harkovskog univerziteta.
-Mi u to vreme nismo imali ni svoju državu i možete da zamislite koliko je bilo teško u tim uslovima steći takvo formalno obrazovanje kakvo je Stojković imao, da on na kraju završi kao profesor na harkovskom univerzitetu, gde je osnovao i Harkovsko društvo. Mi kao ustanova kulture i zaposleni u ovoj ustanovi ali i cela lokalna zajednica imamo taj zadatak da ga vratimo na svoje mesto koje mu pripada, dodaje Jelena Vidaković.
Umro je u 2. juna 1832. A poslednje godine je proveo u Sankt-Petersburgu i na svom veleposedu u Besarabiji, kao državni savetnik, ruski akademik, nosilac ordena svetog Vladimira ruskog cara Aleksandra. Sahranjen je u Harkovu. Bio je oženjen bogatom Ruskinjom, ali nisu imali dece.
Povodom obeležavanja godišnjice rođenja velikog naučnika, za učenike gimnazije u biblioteci je priređen „Čas o Atanasiju Stojkoviću”, bibliotekarke Maje Zorić.
Pesmu „Oda na Istočnik borkovačkij“, koja je posvećena Borkovačkom izvoru, učenicima je predstavila Marijana Daničić, a prikazan je i film „Besmrtna dela Atanasija Stojkovića“ autorke Jelene Vidaković. Kasnije su održana su i predavanja Jelene Vidaković: „Problem žanrovskog određenja Stojkovićevog dela Kandor” i Marijane Daničić i Marijana Bizumić: „Oda posvećena borkovačkom izvoru od Atanasija Stojković”. Video o delima Atanasija Stojkovića, širokog spektra tema, od filozofskih i naučnih rasprava do proznih i poetskih ostvarenja, pripremila Marina Kranjčević.
Projekat „Kultura je uvek u modi“ je sufinansiran od strane Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
