Prva zbirka poezije Željke Lazor iz Bikić Dola ugledala je svetlost dana prošle godine, a na veliko iznenađenje svih onih koji je poznaju. Svoj dar za pisanje koji neguje još iz školskih dana Željka je veći deo svog života krila dobro, sve dok joj vetar u leđa nije dao sin Zdenko i ohrabrio je da predstavi svetu svoje stihove.
Piše, kako sama kaže, decenijama unazad, mahom o ljubavi, pa se tako kroz prozu seća zelenih očiju, poljubaca, dodira, Željka piše o rastanacima, o čežnji, sreći, samoći prenoseći na papir ne samo svoje emocije, već i razmišljanja, želje, maštanja.
Zbirka pod simboličnim nazivom „Nostalgija“, promociju je imala početkom novembra prošle godine u do poslednjeg mesta ispunjenoj sali Kulturno – prosvetnog društva „Đura Kiš“ u Šidu.
-Dugo niko u mojoj porodici, a ni iz mog okruženja, nije znao da se bavim pisanjem, a ja to činim još od osnovne škole. Pesme koje su u tom periodu nastajale su dobrim delom i pronašle svoje mesto i zbirci i upravo zbog toga ista je i ponela naziv „Nostalgija“, jer kroz njih ja se sećam svoje mladosti, prve ljubavi, patnje… Dar za pisanje tada nije prošao neopaženo, bila sam član literarne sekcije, a razredni, inače profesor u to vreme srpsko-hrvatskog jezika je izuzetno voleo moj način izražavanja u stihu, pa su mi radovi vrlo često krasili panoe i hodnike škole – vraća se decenijama unazad Željka.
Da pesme, kao bisere, poslaže u zbirku nagovorio ju je sin, a odmah nakon što je pročitao prve stihove.
-Najveći “krivac” za “Nostalgiju” je moj sin Zdenko, koji i sam piše, a taj talenat je bez sumnje nasledio od mene. Upravo on me je nagovorio da svoje stihove objavim i svojoj familiji, prijateljima, svim ljubiteljima pisane reči predstavim ono na čemu sam radila godinama. Srećna sam, jer je u tome prvo on prepoznao kvalitet, a potom i ostali. Promocija je bila ispraćena, a komentari koje sam dobila izuzetno pozitivni i ohrabrujući – priča Željka.
Za nju je izražavanje u formi stiha, kako sama navodi, prirodno, jednostavno i lako, a motivaciju i inspiraciju pronalazi svuda oko sebe. Piše najčešće u večernjim satima, kada se osami i dozvoli mislima da pobegnu od svakodnevnice u jedan drugi svet.
Činjenica da je prvu zbirku izdala u svojoj 63 godini života, pesnikinja vidi kao primer da nikada nije kasno, i nada se da će motivisati i druge koji kriju svoje talente da izađu sa njima javnost i podele ih sa svetom.
Što se budućnosti tiče, pesma Željka ima sigurno za još jednu knjigu, ali ne želi da žuri, već navodi da su joj nedavno tri pesme su izašle u zborniku Jastrebićevih susreta, a očekuje izlazak i pesme o Sremcima u zborniku Subnora Laćarak.
D. Tufegdžić
Перши твор поетеси зоз Бикич Долу
Перша збирка поезиї Жельки Лазор зоз Бикич Долу попатрела шветлосц дня прешлого року, на вельке нєсподзиванє шицких котри ю познаю. Свой дар за писанє котри постує ище зоз школярских дньох Желька векшу часц свойого живота добре скривала, покля єй витор до хрибта нє дал єй син Зденко и одшмелєл ю же би представела швету свойо стихи.
Пише, як сама гвари, децениями назад, зоз любови, та ше так през прозу здогадує желєних очох, поцилунка, дотикох, Желька пише и о розходзеньох, о жажди, щесцу, самоти преношуюци на папер нє лєм свойо емоциї, алє и свойо роздумованє, жаданя и мрию.
Збирка зоз символичну назву „Носталгия“,, промоцию мала початком новембра прешлого року у до остатнього попольнєтого места сали Културно- просвитного дружтва Дюра Киш у Шидзе.
-Длуго нїхто у мойей фамелиї, а анї зоз мойого околїска, нє знал же пишем, а я то робим ище од основней школи. Писнї котри у тим периодзе настали зоз векшей часци нашли свойо место у збирки и прето иста достала и назву „Носталгия“ , бо през писнї ше ознова здогадуєм своєй младосци, першей любови, церпеня… Дар за писанє теди нє прешол нєобачлїво, була сом член литерарней секциї, а класни, иншак професор у тот час сербско-горватского язика окреме любел мой способ виражованя у стиху, та мойо роботи барз часто крашели панои и ходники школи – враца ше децениї назадок Желька.
Же би писнї, як перли, поскладала до збирки нагврел ю син, такой як пречитал перши стихи.
-Найвекши виновнїк за „Носталгию“ то мой син Зденко, котри и сам пише, а тот талант без сумнї нашлїдзел одомнє. Праве вон ме нагварел же бим свойо стихи обявела и своєй фамелиї, товаришами, шицким любительом писаного слова представим тото на чим сом роками робела. Промоция була випровадзена, а коментари котри сом достала були наисце позитивни и одшмелююци – бешедує Желька.
Єй виражованє у форми стиху, як цо сама наводзи, природне, єдноставне и лєгке, а мотивацию и инспирацию находзи вшадзи коло себе. Найчастейше пише у вечарших годзинох, кед ше осами и допущи думком сцекнуц од каждодньовосци на єден цалком други швет.
Факт же свою першу збирку видала у своїм 63 року живота, поетеса патри як приклад жє нїґда нє позно , и наздава ше же мотивує и других котри скриваю свой талант же би вишли зоз нїм явно и подзеля го зоз шветом. Цо ше дотика будучносци, Желька ма писнї сиґурно за ище єдну кнїжку, алє нє сце понагляц, та наводзи же єй нєдавно три писнї вишли у зборнїку “Јастребичевих сусрета”, а опчекує виход и писнї о Сримцох у зборнїку “Субнор-а Лачарак”.
*Projekat “Od Karpata do sremske ravnice” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт “Од Карпат до сремськей рівниці” є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.
