Piše: Nemanja Milošević
Kažu da se u red možemo dovesti tek onda kada svako od nas počne da čisti sopstveno dvorište. Ali, kako stvari stoje, našem čoveku je oduvek bilo draže da viri u tuđe preko tarabe, pa makar mu i kuća gorela iza leđa.
A gorelo je ovih dana… Goreo je čitav Srem. Oblaci gustog dima širili su se atarima, selima i gradovima.
Piromanija je ozbiljan poremećaj, koji odvajkada vlada u našem društvu poput kakve zarazne bolesti. Posebno kada su strnjišta u pitanju. Voli naš čovek da baci šibicu u suvu njivu, pa to ti je, ne mareći za to da li će vatra preći i u komšijsko imanje. U tom slučaju, tuđe dvorište prestaje da bude zanimljivo…
Pre neki dan gorelo je oko Grgurevaca, a vatra se proširila na vinograde, voćnjake, pa i neke vikendice. A nedeljama unazad, gotovo da nije mogao da prođe dan, a da ne izbije makar jedan poljski požar.
Vatrogasci su imali pune ruke posla. Ali, Srem je veliki i teško je sve postići. Zato u nekim krajevima o bezbednosti građana i imovine brinu oni malobrojni entuzijasti, ljudi koji sami vode računa o svom dvorištu i koje tuđe zanima samo u slučaju da mogu da pomognu.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Nikinaca, ljudi koji svesno izlažu svoje živote opasnosti bez ikakve novčane naknade, imali su krajem avgusta pune ruke posla. Sa svojim starim TAM-ićem, takozvanim “dedom”, gasili su čak i po dva požara dnevno. Samo ovog leta, od vatrene stihije spasili su na desetine tona pšenice i kukuruza u svom, ali i u susednim selima. U slučaju bilo kakve vremenske nepogode, prvi su bili na terenu, a već godinama rade i na edukaciji budućih naraštaja dobrovoljnih vatrogasaca.
Međutim, usled konstantnih intervencija, zub vremena počeo je da nagriza njihovo osnovno sredstvo za rad. “Deda” je zakazao, a popravka košta. I to mnogo. Zato se baš u ovom trenutku postavlja pitanje – da li ikoga zanima šta se dešava u dvorištu nikinačkog DVD-a?
Nikinčani su o svom dvorištu brinuli revnosno, a pored njih bila su bezbedna i susedna sela. A sada, nakon svega što su učinili za svoje komšije, u njihovom dvorištu nalaze se dva vatrogasna vozila van funkcije. Jedno, koje je stradalo u akciji, i drugo, koje je bilo predviđeno za remont. Ambiciozni plan dobrovoljaca da u svom vatrogasnom domu imaju dva funkcionalna vatrogasna kamiona, spremna da deluju u svakom trenutku, rasplinuo se u vazduhu poput dima. Nakon više od 120 godina pomaganja drugima, sada je pomoć potrebna njima!
Zašto sve ovo govorim? Pa, mislim da je veoma važno posvetiti pažnju ljudima koji se zalažu za dobrobit svih. I to onako, volonterski. I mislim da je važno obratiti pažnju na položaj malobrojnih preostalih dobrovoljnih vatrogasnih društava u Sremu.
Osim u Nikincima, o požarima i zaštiti stanovništva i imovine prilikom nepogoda dobrovoljci brinu i u Maradiku. U njihovoj garaži parkiran je još jedan stari TAM-ić. Vatrogasni kamion višestruko stariji od mladih dobrovoljnih vatrogasaca, koji je osim u gašenju poljskih požara, stizao prvi na lice mesta i kada su kuće gorele. Sa sve šupljom cisternom… Ali, posao je ipak bio obavljen!
Aktivni su još dobrovoljni vatrogasci u Kupinovu, a ovim pitanjem počeli su da se bave i entuzijasti u Šidu i Sotu. U ostalim mestima, pogotovo u selima koja su dugo baštinila tradiciju dobrovoljnih vatrogasnih društava, vatrogasni domovi zvrlje prazni i zapušteni. Da li ljudi nemaju motivaciju da se svom selu stave na raspolaganje bez naknade ili je nešto drugo po sredi, ostaje da nagađamo. Ali jedno je sigurno – onima koji godinama dobrovoljno brinu o tuđoj bezbednosti potrebno je pomoći i ljudski i institucionalno. Jer znam da se može, samo ako se hoće.
Zato se iskreno nadam da će svi oni čija su dvorišta Nikinčani štitili sve ove godine, osvetlati svoj obraz uplatom na žiro račun 325-9500600039660-89 u OTP banci. Za početak. A isto tako se nadam i da ćemo kao društvo uspeti da uvidimo značaj dobrovoljnih vatrogasnih jedinica u manjim mestima i zajedno se izboriti da dobrovoljna vatrogasna društva širom Srema ponovo stanu na noge. Ne zbog mene, tebe, Mike ili Đure, nego zbog svih nas.
