• nedelja, 19. maj 2024.
GRGUREVČANKA DANICA PAUNOVIĆ: Volim pesmom istinu da kažem
Vesti
0 Komentara

GRGUREVČANKA DANICA PAUNOVIĆ: Volim pesmom istinu da kažem

9. april 2024. godine

Pejzaž Fruškogorja, nepregledna žitna polja, vinogradi i voćnjaci, kao i ljudi koji na tom prostoru obitavaju, bili su izvor inspiracije brojnih umetnika. Tako se život fruškogorski često može pronaći u stihovima pesnika koji su koračali tlom naše planine.

Međutim, ovo podneblje ostavilo je traga i u srcima svojih žitelja, pa se i u našim selima mogu pronaći brojne umentičke duše. Otkrivene i neotkrivene.

Život sadašnji i život negdašnji, dugo su inspiracija i pesnikinji Danici Paunović, rođenoj Danojlić. Bešenovki po rođenju, a Grgurevčanki po želji, koju je iskazala u svojim prvim stihovima još u ranoj mladosti.

“Udaću se majko u selence,
u selence Grgurevce.
Od svog voća najvolijem grožđa,
od momaka najvolijem Đorđa…”

Tako je i bilo. Došla je Dana u Grgurevce za svojim Đorđem. Tu su se skućili, porodicu osnovali i živeli srećno u, kako kaže, neka srećnija vremena. A o tim vremenima, u stihu je dugo pisala na listovima jedne sveske.

Ti stihovi čuvali su uspomenu na neke mirnije dane, ali i animozitet prema vremenima koja su došla i sremskom seljaku donela nove kulturne obrasce, novi život, otuđen od zemlje, otuđen od komšije.

– Nema više seljaka, onog kakav je nekada bio. To mi najteže pada i o tome često pišem. Nema više ni opanaka, da ih žena obuje pa da okopava baštu, kukuruz… Nekad se živelo opuštenije. To bi bio najbolji opis. Svi smo bili slični i nije bilo “biznismena” ili onih koji žele da to budu. Bio je tu poneki gazda i srednja klasa koja je međusobno slično živela. A živelo se od motike. Kad sam bila dete, kada bih došla iz škole, odmah bih uzela motiku i išla za mamom da joj pomognem u poslu. Tako su živeli i drugi. Svi su se međusobno pomagali, imali smo mobu i išli smo jedni kod drugih. U dućanu se kupovao šećer na frtalj, isto i pirinač i so. Ali ništa nam nije falilo i bili smo srećni sa onim što imamo. A danas, gleda se samo ko ima koliku kuću i ko “tera” kakav automobil – objašnjava Dana, što u razgovoru, što u stihu:

“Šta je ovo sa sremskim seljakom?
Kad kupuje viršle i salamu,
sa paštetom šeta po dućanu,
a slaninu ostavlja u stranu.
Šta je ovo sa sremskim seljakom?
Kad ne bere grožđe sa čokota,
i ne pije vino iz bureta,
on donaša pivo iz dućana
i sa pivom u kući nazdravlja.
Šta je ovo sa sremskim seljakom?
On ne hrani u štali dorata
niti kosi zelene livade
niti svoje stado on napasa…”

Njene pesme rado su prihvaćene i u stručnim krugovima. Uprkos tome što, kako kaže, nije završila ni celu osnovnu školu, Dana može da stane rame uz rame sa bilo kojim našim pesnikom. Već više od decenije član je Književne zajednice Sremska Mitrovica, a član je i Udruženja pisaca “Fruška gora” u Rumi.

– Prvi put sam recitovala svoje stihove davno, na susretima pesnika u Etno kući “Majke Angeline”, pre više od deset godina. Od tada, trudim se da redovno obilazim ovakve kulturne događaje, koliko mi zdravlje dozvoljava. Obišla sam Srem zbog pesme uzduž i popreko i drago mi je što sam, makar pod stare dane, toliko toga proživela zahvaljujući poeziji – kaže Dana.

Gde god se pojavi, rado je viđena. A kako i ne bi, kada su njene pesme čest krivac za suze u očima, ali i osmeh na usnama. Ne trudi se da piše, kako kaže, “filozofski”, nego to čini iz duše.

– Ja se vodim onom narodnom – što na umu, to na drumu! Volim istinu stihom da kažem, a to se ljudima valjda dopada – zaključuje pesnikinja.

A dopao se njen stih i autoru ovih redova, koji je čitajući Daninu prvu knjigu, “Oproštajni ples”, makar malo provirio kroz prozor Fruškogorja u kom su se vinogradi okopavali, a dvorišta ciglom popločavala.

Bešenovo
Odrasla sam u srcu planine
i ravnicu gledam sa visine,
svoje misli svome selu predam
sa brdašca svoje selo gledam.
U mom selu imam uspomene,
žitna polja, vinograde
i šljivike njene.
Iz sela sam ja otišla mlada,
ostavila majku i dva brata.
Ovo pišem, duboko uzdišem,
iz svog oka suzu da obrišem.
Selo moje da u srcu nosim,
a tako se njime i ponosim.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: