Velika beogradska umetnica Vesna Furundžić, koja je do sada zabeležila više od stotinu kolektivnih i dvadeset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, svoje slobodno vreme sve češće provodi na krčedinskoj obali Dunava, uživajući u prirodi i spokojstvu koje pružaju njene boje i zvukovi
Magični i neobično lepi cvetovi đurđevka, simbola ljubavi i mladosti, omiljeno su cveće multimedijalne umetnice Vesne Furundžić iz Beograda, koja svoje mirise nalazi na obali Dunava, negde između Krčedina i Slankamenačkih vinograda, mesta čarobnog za slikare i pesnike. Jedan trenutak idealan za susret umetnika i novinara kada smo je zatekli sa buketom svežeubranih narcisa, bio je prilika da je pitamo koliko je važan kontakt sa prirodom.
-Uživam u prirodi, ona je za mene inspiracija. Bez prirode umetnost ne bi postojala, moje detinjstvo je vezano za Krčedin, tu sam naučila mnogo o voću i povrću, umem i da kalemim, kaže naša sagovornica, koja je završila englesku književnost i jezik, dizajn enterijera, slika, piše poeziju, peva na španskom, portugalskom i persijskom jeziku, voli japansku kulturu i Daleki istok, more i đurđevak.
-Na mojim slikama dominiraju boje mora, tirkizna, plava, azurna, ljubičasta sa srebrnim odsjajem, kao kad zalazi Sunce, pa se između neba i mora pojavi zeleni zrak, i to je mir koji se postiže u sponi prirode i umetnosti, objašnjava nam slikarka, uverena da bi baš u sred našeg razgovora mogla da povuče četkicu:
-Mogu da se inspirišem u sekundi, to dođe samo od sebe kad radite ono što volite. Kad krenem da slikam ne mogu da stanem, iza mene su mnoge neprospavane noći, otkrila nam je Vesna Furundžić.
Vesnine slike izložene su u Poljskoj, Kanadi, Irskoj, Švajcarskoj, favorizuje kombinovane tehnike, a radila je ulje na platnu, akvarel, akrilik na platnu, crtež, grafiku, bakropis, linorez, izdala šest knjiga haiku poezije i još mnogo toga:
-Još samo helikopter nisam vozila, našalila se umetnica, oprobala sam se i u japanskoj i kineskoj kaligrafiji sa ćiriličnim fontom, čini mi se da mogu sve, jedino je važno biti iskren i čist pred sobom i raditi ono što voliš, poručuje Furundžić, naglašavajući: „Moj život je umetnost.“
Pored beogradskih galerija i biblioteka, Vesna je imala performans i u Novom Sadu, kao i izložbu kaligrafije na beogradskom Sajmu knjiga gde su gosti bili predstavnici egipatske i marokanske ambasade, pokazujući još jednom koliko je, kako kaže, prava umetnost sačuvala svoj integritet u odnosu na trendove i moderne tokove.
-To zavisi od mentalnog sklopa umetnika, morate da budete produhovljeni, da dostignete stepen duhovnosti u kojem se najbolje ideje pretvaraju u umetničko delo, objašnjava umetnica, verujući da je stvaranje umetnosti posebnost koja oplemenjuje.
-Publika prepoznaje i voli to što radim. Moja ostvarenja ih nadahnjuju i dolaze u galerije po nekoliko puta, neki kažu da su moje slike lekovite, zadovoljna je Vesna, dok polako čujemo prve taktove romantične portugalske pesme, što sve prisutne vodi u trenutak uživanja, jedan od onih za koje se reči teško pronalaze.
-Umetnost jedina ima dovoljnu širinu da obuhvati sva moja interesovanja, sve drugo je prolazno i trenutno, poručuje sagovornica, već zagledana u budućnost duginih boja.
Vesnini planovi su da nastavi sreću da pronalazi u stvaranju, da ponekad boje mora zameni Dunavom, da priredi nove izložbe , otkrije neobjaljene slike i pesme, da provodi vreme sa ćerkom Emom, prijateljima, svojim belim mačkama, da bere narcise i đurđevke, jer ako kažu da mladost računa godine po đurđevku, naša umetnica taj venac života plete unazad.
Mirjana Stupar
