Na podunavskoj granici opštine Stara Pazova nalazi se Surduk, selo poznato po lepom pogledu na najveću srenjoevropsku reku, vrednim poljoprivrednicima i gostoljubivim domaćinima.
Tradiciju ovde ima i slobodarski duh o čemu svedoče čak tri spomen obeležja. Na bregu kraj Dunava nalazi se spomenik borcima Narodnooslobodilačkog rata, koji su preko Dunava dolazili u Surduk i odlazili dalje, preko Save. Neposredno pored porte Hrama prenosa moštiju Svetog Nikole podignut je spomenik streljanim borcima, koji su iz Banatskog Karađorđeva preko Surduka krenuli u Bosnu. Nedavno, na platou ispred Doma kulture, otkriven je spomenik Surdučanima stradalim u Drugom svetskom ratu. Meštani i danas podsećaju da su Surduk i Belegiš u podzemnim skloništima (bazama) u vreme rata sačuvali veliki broj svog življa i mladih ljudi, koji su se borili za slobodu otadžbine.
U teškim, ratnim, vremenima položaj Surduka, koji nije na glavnim saobraćajnicama, osim kada je u pitanju rečna plovidba, bila je prednost ovog sela. U mirnodopskim, samo donekle.
Ekonomski razvoj zasnovan na industrijalizaciji skrajnuo je ovaj tip naselja ali taman toliko da, pretežno, Beograđani u njemu potraže mir i tišinu prirodnog okruženja. Od sedamdesetih godina prošlog veka duž puta Belegiš – Surduk, i Surduk – Slankamen počele su da niču vikendice. Danas su gotovo potpuno popunile priobalni deo puta od Belegiša do Surduka i ubrzano popunjavaju deo ka Slankamenu. Osim najluksuznijeg privatnog bazena u Opštini, na tom potezu će biti još zanimljivih objekata. Tome dopirnosi i nedavno asfaltiran put između Surduka i Slankamena. Gotovo svi placevi su rasprodati, saznajemo od predsednika Sveta MZ Surduk Radovana Simića i dugogodišnjeg člana Saveta Dragoljuba Dudića.
-U eri odumiranja sela za Surduk se to ne bi moglo reći – kaže Simić i dodaje da je po poslednjem popisu u ovom selu nastanjeno 1.560 stanovnika a da je ove godine rođeno 15 beba.
-Naša Osnovna škola ima 70 učenika, koji u svom selu pohađaju svih osam razreda. Uz školu imamo veliku sportsku halu u kojoj ponekad treniraju naša deca a ponekad i odbojkaški klubovi iz Stare Pazove – dodaje predsednik Saveta. Pred toga, aktivno je i Kulturno-umetničko društvo „Branko Marković“ koje je uspešno nastupalo i na velikim scenama u Beogradu, danas ima oko 60 članova. Ovo selo ima i svoje Amatersko pozorište „Pepo Krsto“. Osnovao ga je i uspešno vodi učitelj Dušan Radojčić. Osim u surdučkom Domu kulture, gde ima 200 mesta, ovo pozorište je punilo i veće sale ne samo u svojoj Opštini već i na Krfu, ponosno ističu Surdučani.
Selo se ponosi i fijakerijadom, jedinom koja ima taimičarski karakter, naglašava Dragoljub Dudić, već dugo godina na mestu predsednika surdučkog Konjičkog kluba „Konverzano“.
-Fijakerijade u Surduku uvek okupe veliki broj takmičara iz cele Srbije, nadaleko smo poznati po dobroj organizaciji ove manifestacije. Takođe, čuven je i naš „Zlatni kotlić“ takmičenje u kuvanju riblje čorbe, na platou ispred Doma kulture. Deo svake manifestacije je program u kojem učestvuje naš foklor i Udruženje žena „Jefimija“. Bez njihovih kolača i drugih poslastica ne bismo bili tako uspešni. Posebno je značajno što ručni radovi članica „Jefimije“ izazivaju divljenje gde god ovo Udruženje izlaže.- kaže Dudić.
Ovo malo mesto ima i Lovačko društvo sa 45 članova i lovište na 2.700 hektara. Postoji i Udruženje kosaca Surduka „Krajina“, koje je ove godine organizovalo desetu kosijadu.
U društvenom životu Surdučana važno mesto zauzima održavanje srdačnih odnosa sa bratskim Banatskim Karađorđevom i MZ Kosovska Kamenica iz opštine Leposavić sa Kosova i Metohije.
-Oni su naši gosti na svakoj svečanosti opštine Stara Pazova, kao i našeg sela – kaže predsednik Saveta Simić.
-Mnogi se još sećaju da je Surduk bio domaćin i prestižnih televizijskih emisija a takođe je biran i za najuređeniju mesnu zajednicu – podseća Dudić.
Primetno je da se meštani i njihovo rukovodstvo decenijama unazad, u kontinuitetu, trude da zadrže svoje mlade sugrađane i privuku nove. Svojevremeno su i nuđeni besplatno placevi za mlade bračne parove, a izbegle i prognane porodice ovde su mogle da nađu ne samo utočište već i trajni smeštaj.
-Korona je povećala interesovanje za seoska domaćinstva, porasle su i cene a koliko je uvećao broj stanovnika vidi se i na izborima – kažu naši sagovornici.
Naravno, bilo je i tu je ne mali broj vikendaša, koji na svojim placevima ne provode mnogo vremena, najviše dva, tri meseca u godini. Među prvima u Surduk je došao Kamenko Katić, zatim njegov kolega spiker Miodrag Zdravković. Među poznatim ličnostima koje su u Surduku imale vikendicu je fudbalski as Velibor Vasović, sada je povremeno Surdučanka glumica Ljiljana Blagojević. U Surduku je često na svom imanju Tomi Sovilj, pionir srpske rok scene (sa svojim Siluetama ranih šezdesetih godina prošlog veka).
Planovi lokalnog rukovodstva priču o Surduku vraćaju na početak.
-U školi imamo uslova za celodnevni boravak mališana. Imamo i vrtić ali nam nedostaju jaslice. Radimo na tome da bismo izašli u susret našim mladim stanovnicima – kažu prestavnici Saveta MZ Surduk.
Branka Topalović
