Objava na grupi u kojoj su biblioteke iz celog sveta za svega nekoliko dana zabeležila je više od 13 hiljada pregleda, posle čega su i Inđinčani i novinari počeli da se javljaju Dragani Puvači, kako bi im pružila mogućnost da se upoznaju sa njenom kućnom bibliotekom.
– Ja sam oduševljena jer ima toliko ljudi koji imaju prelepe biblioteke u svojim domovima, a da to i ne znamo. Mene zovu iz svih krajeva Srbije i pitaju kad mogu da dođu da vide moj prostor, pozitivne komentare dobijam sa različitih krajeva sveta, počinje priču Dragana Puvača, profesor engleskog jezika i književnosti.
Sopstvena biblioteka životna je želja profesorke, s obzirom na to da je od detinjstva volela da čita knjige i prepušta se visinama do kojih je čitanje vodi, a taj san ostvarila je pre četiri godine kada je, zajedno sa porodicom, iz stana prešla da živi u kuću.
– Čim sam ušla u kuću videla sam ćošak kao stvoren za biblioteku, bio je to moj projekat koji sam odmah krenula da realizujem, kaže Dragana, i ističe da je fond od 500 naslova samo deo njene kolekcije knjiga, i da su tu samo omiljena dela, rečnici i udžbenici, koje svakodnevno koristi.
– Sama sam napravila crtež za buduću biblioteku, majstoru objasnila da želim funkcionalno i nikako kitnjasto rešenje, i on je to odlično uradio, baš kako sam zamišljala, istakla je vlasnica ove lepe biblioteke.
– Ljubav prema čitanju prenela mi je mama koja je profesor književnosti, omiljeni pisac iz detinjstva bio mi je Branko Ćopić, dok poslednjih godina favorizujem Murakamija, Markesa, Hari Potera, priča Dragana, napominjući da sada čita dve do tri knjige istovremeno, uglavnom različitih žanrova.
Gde god da otputuje naša sagovornica se vrati sa novom knjigom, iako je, kako kaže, imala i period kada su njena interesovanja bila više okrenuta ka filmu i muzici:
– Međutim, miris papira je nezamenljiv. Ne krijem da nekad čitam i elektronske knjige, ali to samo kada sticaj okolnosti ne dozvoljava drugačije, kaže Puvača, osvrnuvši se na nove generacije koje prednost daju on line književnosti:
– Deca baš i ne razumeju lepotu čitanja knjiga, preokupira ih sjaj i pokret na monitoru. Papir je njima, uglavnom, manje zanimljiv, pomalo razočarano priča naša sagovornica, ističući do koje mere su knjige oplemenile njen život, u kojem se mnogo toga menjalo, a one ostajale konstanta, naglašava Dragana.
Druga Draganina ljubav je dizajn enterijera. Pošto nije otišla da studira uređenje prostora, dizajn joj je postao hobi, koji se uz knjige na policama savršeno uklopio u njen dom iz bajke.
– Restauriranje starog nameštaja mi je omiljeno, donosim primerke iz podruma naših baka, deka i prijatelja, sređujem ih. Imam stolice i merdevine sa okovima stare preko stotinu godinu, kaže profesorka.
– Nekad moram da ogulim farbu koja stoji preko 70 godina. Posao je to, ali nije mi teško. Ja u tome uživam, zadovoljna je Dragana, već spremna da planira nove projekte za svoj dom.
Pažljivo i ukusno odabrani delovi nameštaja, sa mnogo biljaka i prirodne svetlosti, uz Draganinu biblioteku, čine da stara kuća koju su renovirali postane dom u kojem se svi lepo osećaju i u kojem svako ima svoj kutak, pa, kako kaže Dragana, deca više i ne vole da izlaze iz kuće, jer im je u njoj najtoplije.
– Pošto je u Inđiji mnogo kuća srušeno, veliki je broj prijatelja koji mi donose sačuvane delove nameštaja i druge dragocenosti koje čekaju da ih rastauriram i postavim na mesto, tako da imam mnogo novih ideja, i naravno knjiga bez kojih kuća ne može biti dom, zaključuje i poručuje naša sagovornica, koja nas je pustila da na trenutak odškrinemo vrata njenog sna.
Mirjana Stupar
