Nisam optimista i mislim da za stočare dolaze sve gora vremena. Iako u odnosu na ostala mesta mi u Suseku zbog pašnjaka imamo prednosti za držanje goveda, ovde je, ipak, zbog niske cene mleka uništeno 70 posto stočnog fonda. Država neće da nas podrži, iako ovakvo organsko mleko koje mi imamo u Evropi retko može da se nađe i plaća se jako puno – kaže Nikola Kovačević iz Suseka
Susek, selo u beočinskoj opštini, već godinama je poznato po vrednim ljudima i dobrim stočarima. Poljoprivrednik Nikola Kovačević drži 15 grla simentalske rase i priča nam da su stoku držali i njegovi roditelji, te da im je on pomagao još od malih nogu.
-Nismo imali nikakvih drugih primanja, tako da smo se uz stočarstvo bavili i ratarstvom. Ja radim od trećeg razreda osnovne škole, a taj posao sam nastavio i kada sam se oženio i zasnovao svoju porodicu. Moja supruga Slavka i ja smo do pre pet godina držali 30 krava, ali kada smo videli da od svega toga imamo samo pokidanu dušu, smanjili smo na 15 grla. I nismo mi jedini koji smo prepolovili posao, jer za proteklih pet godina samo u našoj ulici koja je dugačka 500 metara ima 50 krava manje. Ovde u Suseku imali smo idealne pašnjake za krave, bila je to bukvalno fabrika pod vedrim nebom, ali šumarija nam ih je uzela i na tom mestu posadila topole. Borili smo se koliko smo mogli i sada nam je ostao samo jedan deo na kome možemo da napasamo stoku. Međutim, nisu nama pašnjaci problem, nego cena mleka koja je mizerna, da mizernija ne može biti i zbog toga se više ne isplati držati krave. Kada bi litar bio makar sto dinara čovek bi i mogao da se odluči da drži krave, ali sada kada je 65 dinara uopšte se ne isplati raditi ovaj posao. Ipak, od svega je najveći greh što nam ne isplaćuju zaradu za predato mleko redovno, nego nam navek duguju. Eto, još uvek imamo nenaplaćena potraživanja od “Podunavlja” kome smo ranijih godina nosili mleko, a da li ćemo te pare dobiti ili nećemo – ne znam, iako 85.000 dinara koliko nam duguju nije malo. Sredinom 80-tih godina držao sam samo jednu kravu i osam, devet bikova i bolje sam živeo nego sada. Mleko od te jedne krave smo predavali u mlekaru u poljoprivrednu zadrugu i tada dobijemo toliko novaca da imamo da trošimo mesec dana i opet nam ostane. A sada, muzem 15 krava i nemam od njih ništa…Naš rad nam niko više ne priznaje, a da bi imali nekog računa da proizvodimo mleko trebalo bi da nam država isplaćuje 40.000 dinara subvencije, a ne 25.000 koliko sada dobijamo. Jer, treba krave i nahraniti, svaka pojede najmanje jednu balu deteline dnevno i trebala bi da jede osam kilograma prekrupe – ovako o problemima u stočarstvu priča Nikola Kovačević iz Suseka i dodaje da ovaj posao uopšte nije lak, s obzirom da čovek mora ceo dan da provede sa kravama na pašnjaku, jer ako ih ostavi rizikuje da im se nešto dogodi.
Porodica Kovačević trenutno od 15 krava dobije oko 100 litara mleka dnevno, a kada su na dobroj paši na proleće, pomuzu i oko 300 litara. S obzirom da su krave rase simental, mleko je ekstra kvaliteta, ima 4,2 posto mlečne masti. Mleko predaju seoskoj mlekari “Muza”, a novac im se isplaćuje svakih 15 dana.
-Nisam optimista i sa svoje 63 godine ne mislim da će biti bolje, nego naprotiv – smatram da za nas stočare dolaze sve gora vremena. Iako u odnosu na ostala mesta zbog pašnjaka imamo prednost za držanje goveda, u Suseku je ipak uništeno 70 posto stočnog fonda, samo zbog niske cene mleka. Država neće da nas podrži, iako ovakvo organsko mleko koje mi imamo u Evropi se plaća jako puno jer ga nema. Pored naša 22 jutra, dobili smo zemlju i od države, nepuna tri hektara. Međutim, sve to nije dovoljno za ishranu stoke, tako da sam odustao i od tovljena bikova čime sam se do skora bavio, jer hranim bika 14 meseci i na kraju kad ga prodam po ceni od 1,8 evra od njega nemam ništa – samo robiju. Jako sam razočaran u ovakvu situaciju i ne samo ja, nego i većina ljudi u selu deli moje mišljenje. Pitanje je da li i koliko ćemo još izdržati, to ćemo videti… Jer, kravu ne možeš othraniti bez pet godina, a meni je sada sada kada sam nabavio dobru marvu došlo vreme da više ne mogu da ih držim pošto na ovakvoj ceni mleka nemam nikakvog računa. Da ih zasušim teško bi išlo, a da ih prodam – žao mi je… Jer, kravu možeš da prodaš vrlo lako, ali teško možeš ponovo da je zapatiš – kaže stočar Nikola Kovačević iz Suseka.
S. Mihajlović
Sprsko stočarstvo propada
Nikolina ćerka Slađana Kamenarović na svom poljoprivrednom gazdinstvu zajedno sa suprugom takođe drži krave. Trenutno u štalama imaju 30 grla, a tokom poslednje dve godine prodali su 20.
-Ne vidimo perspektivu, jer ne znamo za čega radimo. U poslednjih godinu dana uvežena je velika količina mleka iz Poljske i sve to ukazuje da se ide na to da se uništi kompletno stočarstvo u Srbiji, odnosno da opstanu samo najveća gazdinstva. Ja sam član Udruženja proizvođača mleka i pratim sva dešavanja na tom polju, tako da znam podatak da je za godinu dana čak 1.408 gazdinstava manje dobilo premije za mleko, a smanjena je i proizvodnja mleka, za čak 18 miliona litara na godišnjem nivou – kaže Slađana Kamenarović iz Suseka.
