Prvih sedam meseci ove godine bili su vrlo uspešni za mladog atletičara „Sirmiuma“, sedmogodišnjeg Aleksandra Radovanovića iz Noćaja.
Takmičarska godina je za Aleksandra počela 27. januara sa Svetosavskim uličnim trkama u Valjevu i srebrnom medaljom. Ubrzo je usledio Atletski dvoranski miting u Beogradu na kojem je Noćajac nastupao u dve discipline i okiti se sa isto toliko odličja. U skoku u dalj Aca je bio drugi, dok je u trci na 50 metara sa preponama došao do trećeg mesta. Usledio je početak Кros lige Atletskog saveza centralne Srbije, takmičenje koje se održavalo na travnatim stazama i obuhvatalo 3 kola. Nastupio je mladi atletičar u Кraljevu, Smederevu i Valjevu i svojim rezultatima došao do titule svekupunog pobednika lige. Istu titulu poneo je i sa Prolećne lige Srbije gde je bio dominantan u sva četri kola.
Na Mitingu u Ubu početkom aprila Aleksandar je dva puta došao do zlata, ovaj put u trci na 100 metara i u bacanju vorteksa.
Prvi je bio i u Opovu na „Spartakovom krosu“, kao i u Novom Sadu, dok je jedno postolje niže zauzeo u Belotiću na „Uskršnjem krosu“.
U Кuli sredinom jula se Aca nadmetao i sa dve godine starijim dečacima, a pokazalo se da iako mlađi ne zaostaju puno za njima. U trci na 400 metara u kojoj je bio 81 učesnik, do cilja je stigao osmi, što je bio veliki uspeh za njega.
Okušao se Noćajac krajem istog meseca na Mitingu u Jasenici i u skoku u dalj i ponovo bio najbolji, dok je sa štafetom (sa starijim uzrastom) zauzeo 4. mesto, a prvi je bio i na Uličnim trkama u Belotiću u okviru manifestacije „Mačvanska lila“.
Na Međunarodnom takmičenju skakača „JUMP“ u Dimitrovgradu nastupio je po pozivu Atletskog saveza Srbije i ponovo se okitio najsjajnijim odličjem. Njagov skok od 3,24 m, koji je doduše ostvario na jednom od ranijih takmičenja, je trenutno najduži u državi u Aleksandrovoj uzrasnoj kategoriji.
U Pančevu u drugoj polovini meseca mladi atletičar je osvojio srebrnu medalju u trci koja je, kako sam kaže, bila možda jedna od njegovih najtežih do sada. Učesnika je bilo u velikom broju, a staza za trčanju izuzetno uska, što je dovelo do toga da je čak dva puta pao, međutim i pored toga, sa krvavim i bolnim kolenom, uspeo ke da se popne na postolje.
Iako je, a rezultati to pokazuju, talentovan i za druge discipline, Aleksandar ipak i dalje najviše voli trčanje.
-Meni je trčanje broj jedan, nije bitno da li je je podloga tartan, trava, beton, a ni kolike su distance, sve volim. Zanimljive su mi i druge discipline, kao što je bacanje vorteksa ili skok u dalj, međutim trke su mi najdraže i to najviše volim da radim – kratko je prokomentarisao Noćajac koji već sada pehara i medalja ima višestruku više nego godina.
D. Tufegdžić
