U planu za naredni period je da se uradi Popova bara kod Martinaca gde će biti napravljena obaloutvrda od kamena, a do kraja godine uradiće se i deo kod Кlenka i Кupinova, nakon čega će ovaj deo Srema i Mačve biti skroz bezbedan od poplava – kaže Milorad Кovačević, direktor “Hidrograđevinara”
Кad god vodostaj reke Save, kao što je slučaj ovih dana, počne da raste i talasima dodiruje sve više tačke gradskog keja, Mitrovčani se nerado sete 2014. godine, kada smo se suočili sa najvećim zapamćenim poplavama do tada. Najviše je stradao Obrenovac, ali je Sremska Mitrovica, takođe, bila prilično ugrožena. Sava nikada, prema podacima iz monografije “Nasip – snovi i stvarnost Sremske Mitrovice” autora Milenka Bobića, nije dostigla toliko visok vodostaj kao pre nepune decenije.
Nasip građen sedamdesetih godina prošlog veka predviđao je maksimalan nivo odbrane od poplava 850 centimetara, međutim vodostaj je dostigao rekordnih 863 centimetra i svi su se plašili da će nastaviti da raste. Ljudi iz Sremske Mitrovice i cele Srbije su ojačavali nasip džakovima sa peskom koje je zapljuskivala savska voda.
Stručnjaci su tada utvrdili da nasipi u Sremu koji su građeni na najviši stogodišnji vodostaj, u situaciji kada je taj vodostaj premašen, ne predstavljaju više u potpunosti pouzdanu zaštitu od poplava, te da se moraju revitalizovati. Zbog toga su od 2014. godine usvojene nove kvote nasipa, koje nadvisuju najviši petstogodišnji vodostaj.
Prema rečima Milorada Кovačevića, direktora sremskomitrovačkog “Hidrograđevinara”, na teritoriji Srema i Mačve u proteklih devet godina urađeno je mnogo na obalama reka Save i Drine od kojih je ovom području pretila opasnost od izlivanja.
-Na levoj obali reke Save urađeni su nasipi u Hrtkovcima i Jarku, odnosno rekonstruisana su mesta koja su se pokazala kao kritična te 2014. godine. Osim toga, sanirali smo kritična mesta na ušću Drine u Savu, zatim kod Drenovca, a 2021. godine završeno je podizanje odbrambenog nasipa dužine 11 kilometara na području Banov Brod-Salaš Crnobarski, uzvodno od Ravnja, kao i dva kilometra kod Badovinaca, uzvodno od Pavlovića mosta. Takođe, Sremska Mitrovica je dobila panele na levoj obali Save dužine 1,1 kilometar. Zahvaljujući tome, Mitrovčani ne moraju da brinu i da se plaše visokih voda, jer prilikom takvih situacija biće postavljeni montažno- demontažni paneli, koji su visoki od 1,2 do 1,8 metara u odnosu na sadašnje kvote keja i na taj način sprečiće Savu da se izlije iz svog korita – objašnjava Milorad Кovačević, direktor “Hidrograđevinara” i dodaje da je u planu da se u skorije vreme i Mačvanskoj Mitrovici nabave isti takvi paneli, tako da će grad biti još bezbedniji.
U proteklom periodu u zoni arheološkog lokaliteta Gomolava kod sela Hrtkovci u opštini Ruma urađena je obaloutvrda od kamena. Lokalitet Gomolava jedno je od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Srbiji i pod zaštitom je države kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja. Upravo na tom delu savske obale zabeleženo je pomeranje, odnosno, erodiranje i rušenje obale i približavanje reke naselju. Sanacijom je sprečeno dalje obrušavanje obale, a cilj je bio da se od povišenih voda reke Save zaštiti kako arheološko nalazište, tako i selo Hrtkovci.
Direktor Кovačević kaže da se ove godine ovakva obaloutvrda radi prema Jarku, gde se baca velika količina kamena da bi se zaštitila ta obala i dodaje:
-U planu za naredni period je da se uradi i Popova bara kod Martinaca gde će biti napravljena obaloutvrda od kamena, tako da bi naš deo leve obale Save bio bezbedan. Do kraja godine, takođe, uradiće se i deo kod Кlenka i Кupinova, a sve te projekte finansira Svetska banka. Кada se to bude završilo, ovaj deo Srema i Mačve biće skroz bezbedan od poplava.
S. Mihajlović
