Poljoprivrednik Draško Crnogorac iz Kuzmina obrađuje ukupno 36 jutara zemlje, od čega je 26 njegovo vlasništvo, dok deset uzima u zakup. Uzgaja standardne poljoprivredne kulture: pšenicu, soju i kukuruz, a razmišlja da ove godine počne da seje i suncokret. Sve što proizvede na njivama iskoristi za prehranu svinja. Imaju svoj tov, zatvoren ciklus, a trenutno se u oborima ove porodice nalazi oko 100 komada svinja i 10 krmača.
-Iako se već godinama bavimo i svinjarstvom – taj posao su radili još moj deda i otac, a danas moj sin i ja, mislim da je u poslednje vreme više isplativo postalo ratarstvo, zato što cene svinja padaju i nemamo nikakvu garanciju po koliko ćemo moći da ih prodamo. Proizvodnja nam je neizvesna i ne znamo šta nas čeka sutra. Kada zatvorimo tov mi ne znamo šta će biti za četiri meseca kada dođemo da ih prodamo, a nekako se podesi da tada cena bude izuzetno niska. Takođe, nemamo ni ugovoren plasman, što nam takođe predstavlja problem. Zbog toga se više isplati ratarstvo, iako mi i dalje nastavljamo da se bavimo i svinjarstvom i nadamo se da će u stočarstvu biti bolja situacija u perspektivi. Država bi mogla da pomogne stočarima tako što bi zabranila uvoz svinja iz stranih država, jer je to jeftnije u odnosu na naše domaće meso, s obzirom da je i kvalitet tog mesa upitan, pošto najčešće stoji dugo smrznuto – kaže Draško Crnogorac.
On dodaje da je oduvek želeo da bude sam svoj gazda i da samostalno organizuje svoje radno vreme, te da ovaj posao više nije fizički težak i zahtevan kao što je to bilo pre 40 ili 50 godina kada se sve radilo ručno.
-Sada su sve preuzele mašine i ovo je postao gospodski posao, samo još kada bi cene bile usklađene i kada bi imali malo bolju zaradu i veću sigurnost, ovo bi bio posao kome bih preporučio svima da se njime bave. Seljacima treba stabilnost u cenama, odnosno da znamo u jesen kada sejemo pšenicu da ćemo u julu kada je budemo skidali sa polja imati neku zagarantovanu otkupnu cenu, pa da možemo da odlučimo da li nam je to isplativo da radimo ili ne. Takođe, trebali bi da znamo i cenu naših tovljenika, kao što i svaki radnik u fabrici zna kolika će mu biti plata i može da planira. A ovako, neizvesnost nas ubija, jer nemamo nikakvu sigurnost – priča poljoprivredik
Draškov sin Đorđe iako ima samo 20 godina, već se opredelio da ostane u rodnom selu i da pomaže ocu u poslu. Nedavno je dobio bespovratna sredstva na konkursu Ministarstva za brigu na selu za kupovinu kuće, što će mu pomoći u realizaciji planova koje ima.
-Pukom slučajnošću bila je na prodaju kuća odmah pored roditeljske kuće u kojoj sam odrastao, tako da sam podneo zahtev i u vrlo kratkom roku dobio sam potrebna sredstva za kupovinu te kuće. Veoma sam srećan zbog toga, jer sam još kao mali maštao o tome da zasnujem svoju porodicu i imam sopstvenu kuću – kaže mladi poljoprivrednik Đorđe Crnogorac iz Kuzmina.
