Laćarac Đorđe Topić kao učenik Prehrambeno šumarske i hemijske škole u Sremskoj Mitrovici, smer Mesar, na Republičkom takmičenju proizvodnje i prerade hrane koje je održano u Požarevcu osvojio je srebrnu medalju i pehar, a za uspeh nagrađen je i Svetosavskom poveljom.
– Priznanje mi dosta znači, ne može svako da ga dobije, uramiću zajedno sa diplomom sa takmičenja. Velike zasluge za uspeh idu mojoj profesorki Milani Lukić, da nje nije bilo, pitanje da li bi postigao sve. Profesorke su se veselile više nego ja i bile mi uz porodicu najveća podrška – ističe Đorđe.
Već u prvoj godini srednje škole učenicima je predočeno da ih u trećoj očekuje takmičenje. Hendikep je najpre bio što zbog situacije sa korona virusom nije bilo praktične nastave, već se sve odvijalo u školi. Đorđe je prvobitno bio najbolji na školskom takmičenju koje se sastojalo od teorijskog i praktičnog dela, što ga je očekivalo i na republičkom. Teorijski deo je uradio bez greške, 120 pitanja, dok se praktično vežbalo u Industriji mesa “Nedeljković”. Pred učenicima su bila tri moguća zadatka, but, plećka i rolovana plećka, koja je na kraju izbačena.
– Na takmičenju u Požarevcu sam panglovao but, imao sam zadatak da odsečem nogicu, da ga ogulim, ispanglujem i razdvojim na delove. Ja sam svoj but ispanglovao za oko 10 minuta, zadržalo me je guljenje, a skinuli su mi bodove što sam kost koja se inače ne baca, ostavio pored mesa. Ocenjivanje je bilo strogo. Na teoriji sam imao maksimalan broj bodova, nosila je 30 poena, a praktičan rad 70 – objašnjava Topić.
U Požarevcu je bilo 10 takmičara, najbolji iz svih srpskih škola koje imaju smer Mesar. Prvo mesto zauzeo je domaći takmičar, srebro je pripalo Laćarcu, a bronza Beograđaninu.
– Takmičenje mi je došlo kao kruna školovanja, u završnoj godini, zaista je bilo lepo. Kada smo kretali za Požarevac želeo sam samo da dam sve od sebe, kasnije mi je bilo krivo što smo morali da se rastanemo i pođemo svako svojoj kući, upoznao sam dobro društvo – iskren je Laćarac.
Đorđe kaže da mu je bilo zanimljivo da radim sa noževima i bude precizan, te se zato odlučio za već pomenuti smer. Na praktičnom radu je dosta naučio, bio je zainteresovan, pa su i majstori rado objašnjavali. Kao muku, navodi oštrenje noževa. Od posla nije bežao, preko leta je išao da radi kod “Nedeljkovića”, što mu je pomoglo na samom takmičenju. Danas je zaposlen na “Mitrosu”.
– Posao je stvar navike, težak je, najviše zbog vlage, hladnoće i noža kada nije oštar. Najveća majstorija je oko noža, dok panglovanje može naučiti svako. Četiri godine sam u mesariji, kroz školu i praksu. Najbitnije je vući nož uz kost i ne bušiti duboko – smatra mladi mesar.
Ovaj ambiciozni Laćarac uveliko kuje planove za budućnost, jedno od njih je i peti stepen za mesara na Višoj školi, uslov je dve godine radnog iskustva i završeno srednje obrazovanje. Ukoliko završi planirano, imaće mogućnost da jednog dana bude poslovođa.
Mladi Đorđe razbija predrasude o mesarima, iako je imao bodove da upiše i zahtevniju školu, odlučio se za ovaj poziv. Sudeći kako je počeo, pogrešio nije, njegova vodilja “rad, red, disciplina” pobeđuje i nedostatak iskustva, koje zahteva vreme.
S. Branežac
Foto: Đ. Topić
