Jedini rođeni Martinčanin koji je igrao fudbal u inostranstvu u prvoj ligi i dugo godina nakon igranja bio trener mlađih selekcija i seniora je bio Stojan Kirš zvani Braca
Stojan je rođen 1950. godine u Martincima i po završetku osnovne škole u rodnom mestu, završio je u Sremskoj Mitrovici hemijsko-tehnološku školu i radio kao hemijski tehničar u Šećerani, mada ga je fudbalska lopta u mladosti vukla da obiđe Holandiju, Grčku, a i mnoge sremske klubove.
Sa 16 godina je postao prvotimac Fudbalskog kluba Borac Martinci i prvi trener mu je bio Novak Lemajić. Kao vanserijskog talenta prvi ga je otkrio Gojko Dražić Lane koji mu je prvu utakmicu pozajmio svoje kopačke. Pročulo se brzo za najmlađeg talenta u Marticima, Stojana Kirša, te ga Paja Miglinski i Svetozar Kuzmić Tetala uzimaju za pinonire FK Srem kaleći ga za prvotimca. Međutim, čim je stekao uslov za redovno služenje vojnog roka Stojan se prijavljjuje i odlazi u Beograd u Gardu VJ. U sportskoj četi zapazio ga u to vreme golman Sutjeske Topalović i uvrstio ga u prvi tim čiji je Topalović bio selektor.
Nakon utakmice sa Crvenom zvezdom i odsluženja vojnog roka, Stojan postaje deo tima OFK Beograd, a naredno prvenstvo igrao je dve sezone za FK Radnički iz Niša, odakle ga uprava Srema vraća u drugoligaške vode. Nakon Srema, Kirš igra za Sloven iz Rume i Borovo, a potom ga menadžer odvodi za Holandiju, u drugoligaški klub Amersfort, gde je bio dvogodišnji profesionalac. Odatle se vraća u Olimpiju iz Ljubljane, pa potom u Velenje.
U 27. godini života vraća se da pomogne Borcu iz Martinaca, gde su mu igrali i deda Andrija koji je bio i osnivač kluba Zanatlija, kakvo je ranije bilo ime Borca, kao i otac Aleksandar Mika, jedan od najboljih štopera svih vremena.
Po završetku fudbalske karijere, Braca se ne odriče bubamare, nego je kao licencirani trener bio angažovan u brojnim klubovima za mlađe selekcije i seniore, a to su bili Srem Sremska Mitrovica, Podrinje Mačvanska Mitrovica, Donji Srem Pećinci, Sloven Ruma, Sloga Erdevik, Jedinstvo Morović…Na brojne mlade fudbalere je metodički i nesebično prenosio iskustvo u radu sa loptom. Driblinzi i šutiranje bili su njegova specijalnost, a i sam je bio prefinjeni tehničar i koristan na svakom mestu u timu. Znao je Braca zaustaviti napad protivnika, igrao je prefinjeno i elegantno, umeo je da poveže redove u timu, nameštao i davao efektne golove i posedovao izvanredan pregled igre – jednostavno školovan i mudar igrač. Bio je specijalista za slobodne udarce, a pogotovo za izvođenje jedanaesterca.
Danas 72. godišnji Braca kaže da mu teško pada loša forma u jesenjem delu Fudbalskog kluba Borac iz Martinaca u kojem je ponikao. Redovno prati sport, a njegov talentat za fudbal nasledio je sin Edi, dok je ćerka Martina uspešna kajakašica.
S. Grujičić
