Ruma–Zavičajni muzej u Rumi ne prima posetioce, ali to ne ometa kustose da organizuju različite programe u drugim prostorima, kap što su t i činili tokom Kulturnog leta i to za vreme dok se u samom objektu izvode opsežni radovi.
Kada su radovi na rekonstrukciji zgrade Zavičajnog muzeja u pitanju, završena je prva faza. Ona je podrazumevala rešavanje problema sa vlagom, za šta je Opština Ruma izdvjila 12 miliona dinara.
– Problem kapilarne vlage koji postoji nekoliko decenija konačno je rešen i za to smo izdvojili 12 miliona dinara. Sada, po rečima stručnih ljudi, moramo da sačekamo godinu-godinu i po dana da se vlaga isuši iz zidova, kako bismo mogli da radimo fasadu i unutrašnje radove, rekla je predsednica Opštine Ruma, Aleksandra Ćirić.
Prema njenim rečim to čekanje ne sprečava da se izvode neki drugi planirani radovi, kao što je zamena stolarije, za šta je već raspisana javna nabavka.
– Sve se radi u skladu sa dozvolama Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Potom nas očekuju radovi na elektroinstalacijama, koja se menja u čitavom objektu, zatim i zamena podova u prizemlju, hoblovanje parketa na spratu. Posle toga kako nam radovi budu dozvoljavali krenućemo i sa postavljanjem stalne postavke na spratu, a kada budemo mogli i u prizemlju. Ndam se da ćemo po završetku svega imati reprezentativnu stalnu postavku u našem muzeju, dodala je predsednica Opštine Ruma
Praktično se radi celokupna rekonstrukcija zgrade Zavičajnog muzeja Ruma, osim zamene krova, koji je nakon rekonstrukcije 2006.godine i dalje u dobrom stanju.
Zgrada muzeja je najstariji spratni objekat u gradu i datira iz 1772. godine, a poslednja rekonstrukcija urađena je 1986. godine. Objekat se nalazi pod zaštitom države i kategorisan je kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Zgrada Zavičajnog muzeja je zadužbina porodice Pejačević, osnivača Rume.
– U testamentu iz 1762. osnivač Rume, Marko Aleksandar baron Pejačević, obavezao je svog naslednika Josipa, odredivši za tu svrhu procenjena potrebna sredstva, da u gradu podigne konfesionalno mešovitu školu „za rimokatoličku i pravoslavnu decu sa rumskog i iločkog vlastelinstva“. Na osnovu plana, za sada nepoznatog bečkog arhitekte, gradnju je izvodio najpre stručni graditelj iz Petrovadina izvesni Johan Mane, a potom zidarski majstor Mihael Vajhman, koji je i dovršio započetu zgradu. Ovim je poslednja volja barona Pejačevića ispunjena i Ruma je dobila svoju školu, u vidu, za to vreme, impozantnog zdanja.
Od tog vremena prošlo je gotovo dva i po veka, a zgrada je i dalje u službi prosvete, obrazovanja, kulture i sveukupnog duhovnog napretka. Tokom svoje duge istorije zadovoljavala je različite školske potrebe – bila je osnovna, crtačka, zanatska i muzička škola. Poslednjih 58 godina u njoj se nalazi Muzej, koji je od 1986. godine, kada je iseljena muzička škola, jedini korisnik ovog vremešnog zdanja.
Zgrada je jednostavne pravougaone osnove u obliku ćiriličnog slova „G“, dužeg kraka „uz put“ (uz Glavnu ulicu). Primer je tzv. „vojno-graničarskog stila“: masivnih ravnih zidova sa velikim brojem simetrično raspoređenih manjih prozora, visokog strmog krova pokrivenog biber crepom, ravnomerno raspoređenih krovnih otvora, „badža“, izdužene fasade vizuelno definisane izrazito profilisanim, širokim horizontalnim etažnim i krovnim vencem – ustvari uprošćene forme provincijskog baroka. Prilikom detaljne obnove objekta i preuređenja za potrebe muzeja tokom druge polovine osamdesetih godina prošlog veka, utvrđeno je da je zgrada građena u više faza i da je tokom vremena imala veći broj unutrašnjih pregradnji i izmena gabarita. Ipak, u osnovi, zadržala je prvobitnu građevinsku koncepciju i karakteristični izgled, navodi se na zvaničnoj internet stranici Zavičajnog muzeja Ruma.
S.B.
Projekat “Ruma u fokusu-unapređenje ustanova kulture” je sufinansiran od strane Opštine Ruma.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
