Кraj avgusta Slavko Vitomirović iz Кlenka pamtiće po zanimljivom rekordu iz svoje bašte. To je paradajz težak tačno dva kilograma, uzgojen u porodičnoj bašti njegove porodice. Radi se o čuvenom paradajzu volovsko srce, domaćoj sorti uzgojenoj na potpuno prirodan način.
-Svi smo se prijatno iznenadili kada smo videli kakav rezultat je dao naš ovogodišnji rad, posebno u vreme suše kada su mnogi plodovi na sremskim njivama stradali od nedostatka vlage. Moj paradajz je opstao jer je uzgojen na potpuno prirodan način, bez prskanja i bez ikakve prihrane. Imali smo problem samo sa jednim fazanom koji je zbog suše tražio vodu i često bio u našem zasadu paradajza i nanosio nam štetu. Za divno čudo, nismo imali problem sa smrdljivim martinima niti bilo kakvim bolestima koje napadaju ovu kulturu i za koju čujem da su mnogi u mom okruženju imali problem, kaže Slavko Vitomirović iz Кlenka.
Ovaj paradajz je praktično porodično nasleđe, njega je Slavko dobio od svoje pokojne bake Božane Grujić. Ovo seme staro je preko četvrt veka i svake godine se sadi u bašti.
-Svake godine nakon berbe, deo ide za hranu, a deo se koristi kako bismo sačuvali ovo dragoceno domaće seme. Ono zdravlja vredi i tek će vredeti u navali novih semena i hibrida. Možda je i ljubav u pitanju. Sa ljubavlju mi ga je baka poklonila, sa ljubavlju ga i gajim, možda je i to doprinelo da rezultat bude ovakav i da sam ove godine ubrao paradajz težak dva kilograma, dodaje Slavko.
Za njega je briga o biljkama odušak i najbolji način da provede slobodno vreme nakon posla. Prema biljkama se odnosi kao prema svakom živom biću koje ima potrebe ne samo za vodom, nego i za ljubavlju i pažnjom i zato smatra da je rezultat ovakav.
-Ja kad dođem sa posla, ne mogu da zamislim dan da ne odem u baštu da zalijem paradajz, kajsije, kupus. Pomislim kako bi opstao čovek bez vode, nikako, kao što ne bi ni biljka. A ja tu razliku ne pravim. I tako će biti dokle god budem mogao. Zajedno sa svojim ukućanima ću se truditi koliko god mogu da sačuvam ovu sortu paradajza. Znamo svi da ono što kupimo u supermarketu nikada ne može prići ni blizu domaćem proizvodu, kaže Slavko Vitomirović.
Ove godine zasejao je stotinak struka paradajza. On još rađa, pa deo završi na stolu na porodičnoj trpezi, deo ode prijateljima i kolegama kako bi se hranili zdravo, deo za zimnicu i naravno deo za obavezno čuvanje semena za narednu godinu. Jedino gde ovaj paradajz za sada ne ide to je tezga. Кako kaže, pre bi poklonio nego prodavao, sve sa željom da što više ljudi proba zdravu hranu.
-Кako da prodajem nešto što radim iz ljubavi? Кad ga presečem, vidim da je mesnat, bez žila i šupljina, pun semena, što ne može da se nađe u kupovnom paradajzu. O ukusu neću ni da govorim, kaže Slavko.
U njegovoj kući svi se bave povrtarstvom, najviše Slavko i njegov stric Radoslav. Osim paradajza, u bašti su i kupus, krompir, cvekla, zelen i još mnogo šta od zdrave hrane. Ove godine nije baš sve uspelo kako je planirao, ali svakako paradajz težak dve kile zasenio je neke druge neuspehe, ako se uopšte tako mogu i nazvati. Najvažnije je da se ima hrana za kuću ubrana u sopstevnoj bašti i da se zna šta se jede.
-Ja nemam mnogo vremena da se u potpunosti posvetim poljoprivredi, jer sam zaposlen. Ali sve sam naučio od svog strica i odmalena imam baštu kojoj sam posvećen. A sećam se i bake koja je proizvodila jako malu rasadu za koju nismo verovali da može dati dobar rod. Uvek je govorila „Deco, nosite kući i videćete šta će od toga biti“. Verovao sam joj i danas došao do toga da imam rekord kada je paradajz u pitanju, zaključuje ponosni Slavko Vitomirović.
S.B.
