• sreda, 28. septembar 2022.
Mačvanin Davor Korčok – svetski, a naš!
Društvo | Reportaža | Sremska Mitrovica
0 Komentara

Mačvanin Davor Korčok – svetski, a naš!

21. septembar 2022. godine

Za Davora Кorčoka iz Mačvanske Mitrovice definitivno se i to sa punim pravom može reći svetski, a naš! Uz njegovo ime stoji nekoliko titula – docent, doktor medicinskih nauka, specijalista farmacije, specijalista inženjer prehrambene tehnologije i sve to je postigao do svoje 43. godine života. Davor je i predsednik Naučno-tehničkog komiteta za farmaciju i nosilac Nacionalne nagrade za unapređenje kvaliteta u Republici Srbiji, a pri tom obavlja funkciju generalnog direktora kompanije “Abela pharm” i docent je na Farmaceutskom fakultet – malo li je!?

Osnovnu školu završio je u Mačvanskoj, srednju medicinsku u Sremskoj Mitrovici, a zatim napušta svoj rodni kraj kako bi nizao brojne diplome i zvanja. Davor je predavač na velikom broju domaćih i međunarodnih kongresa i simpozijuma. U Londonu je 2019. godine učestvovao na 5. svetskom kongresu “Кataliza, hemijsko inženjerstvo i tehnologija” i njegovo predavanje je izabrano za najbolje predavanje na istom. Takođe godinu dana ranije, Davorov naučni rad izabran za najbolji na trećoj međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji “Integrativni i inovativni pristup razvoju u industriji” u ukrajinskom gradu Čerkasi. Jedan je od retkih stručnjaka sa ovih prostora koji je dao intervju za prestižan međunarodni časopis Diplomacy&Commerce. Docent doktor Davor sada sa porodicom živi u Beogradu, ali nije zaboravio svoje mesto i rado mu se vraća.

-Obe Mitrovice su za mene nešto posebno, mesta u kojima drugačije dišem i evo posle 26 godina života u našoj prestonici kada god dolazim u Mitrovicu, tačnije kada ulazim u grad i ugledam prelepa prostranstva plodne Mačve i Srema u meni se bude posebne emocije, a naročito kada prelazim most i ugledam reku Savu na kojoj sam provodio leta. Moje odrastanj je bilo lepo, imao sam veliki broj drugara i drugarica, a sa većinom sam i dalje u kontaktu. U Mačvanskoj Mitrovici mi živi majka i zbog toga sam srećan, jer moji sinovi sada dolaze kod bake i upoznaju se sa mojim rodnim mestom koje mi je u srcu. Inače, žao mi je što nisam u prilici češće da obilazim rodni kraj, prosto jer mi obaveze ne dozvoljavaju, ali kada god sam u mogućnosti dođem sa porodicom, uživam i prisećam se detinjstva i đačkih dana. Mojoj deci pokazujem na kojima sam provodio vreme, plažu na kojoj me je tata naučio da plivam, ulicu u kojoj me je deka naučio da vozim motor, igrališta gde sam se igrao, kej pored reke na kojem sam provodio najviše vremena. Obožavam kada sam kod kuće na terasi da posmatram Savu i taj prelep sremski kej koji se vidi kao na dlanu. Zaista, volim svoje svoje mesto i uvek sam srećan kada mu se vratim, pa makar i na kratko – kaže Davor.

On se priseća svog odlaska u veliki grad i ističe kako je to za decu iz unutrašnjosti krupan korak u životu.

-Odlazak u Beograd je bio za mene velika promena kao i za moje vršnjake. Bila su to teška vremena, nije bilo ni malo lako. Sestra je u tom periodu postala apsolvent na Filozofskom fakultetu i vratila se u Mitrovicu, a ja sam otišao za Beograd da studiram farmaciju. Njani saveti vezani za studiranje su mi mnogo značili. Кoliko god bilo teško, ipak ja se rado sećam studentskih dana. Nisam bio od onih koji su došli u Beograd samo da uče, ja jesam učio, polagao ispite, ali sam se i družio, stekao nova prijateljstva iz kojih su se rodila kumstva i ponosan sam na tu činjenicu – dodaje docent i ističe da mu je tokom školovanja, a do ženidbe, najveća podrška ipak bila majka.

Кorčok je na početku studija imao želju da specijalizira farmakologiju, međutim kako se po završetku istih zaposlio u farmaceutskoj industriji rodila se velika ljubav i interesovanje za farmaceutski inženjering kome se posvetio i danas dan je srećan zbog te odluke.

-Uživam u svom poslu od prvog dana. Bio sam presrećan kada sam upisao specijalističke studije iz industrijske farmacije, verovali ili ne sa posebnim elanom i voljom sam spremao ispite. Moram ipak priznati da nije bilo lako istovremeno raditi i to već tada na rukovodećoj poziciji i pohađati specijalističke studije, ali bez obzira na to završio sam ih sa prosekom 9.30. Želja za edukacijom i usavršavanjem nije u meni nije jenjavala, te sam upisao doktorske studije. Negde na polovini doktorskih studija ukazala se prilika da upišem i specijalističke studije iz prehrambene tehnologije, oblast hemija hrane i njih sam uspešno završio sa prosečnom ocenom 10.00 kao jedini u generaciji. Vrlo brzo sam odbranio i doktorsku tezu i doktorirao takođe sa prosekom 10.00, tako sam stekao naziv doktor tehnološko-tehničkih nauka. Sve sam ovo postigao uz redovne radne obaveze. Opet napominjem, nije bilo lako, ni jednostavno, ali uz dobru organizaciju i volju, podršku porodice, moje supruge koja mi je bila i dalje jeste ogroman oslonac u svemu, uspeo sam – priča Davor i napominje da na posao ide srećan i pored činjenice da vrlo često iz kuće ode ujutru i vrati se tek uveče.

Mačvanin je poziciji generalnog direktora “Abela pharm“ jedne od vodećih farmaceutskih komapnija u regionu.

-Кada radite posao koji volite, koji vas ispunjava onda ništa nije teško. Ako još tome dodate da imate dobar tim uz sebe, stvarno je zadovoljstvo. Posao radim s ljubavlju, volim mnogo ovo što danas radim i ceo se dajem. Biti na čelu jedne kompanije kao što je “Abela pharm“ je velika čast, ali i odgovornost sa kojom živite svaki dan. Direktor je lider u pravom smislu te reči samo ako svoju lidersku poziciju zasluži kroz podršku i pomoć koju pruža svojim kolegama, kako za preuzimanje pune odgovornosti za dostignuća tako i za probleme koji mogu da se pojave u toku realizacije poduhvata, zatim ako ima hrabrost da donese teške odluke, pokrene promene i prizna svoje greške – objašnjava on.

Davor kaže da su ključni saveti za uspešnu karijeru: usavršavanje u oblastima koje su neophodne za delatnost kojom se kompanija bavi, širiti pozitivnu enerigiju, biti praktičan, razuman, imati hrabrost da preuzmete rizik, kao i sposobnost da sasluša druge.
Porodica je za ovog svetskog, a našeg Mačvanina najvažnija. Živi sa suprugom Marinom, koja je ujedno i koleginica i imaju dva sina Viktora i Vukmana.

-Moja porodica me čini srećnim i ispunjenim. Oni su mi inspiracija, motor za napred. Voleo bih da više vremena provodim sa njima, ali to je nemoguće kada ste na ovako odgovornom mestu. Zato sam shvatio da je najvažnije kvalitetno provesti vreme sa najbližima. Uživam u odrastanju mojih sinova, trudim se da izrastu u čestite i poštene ljude, mislim da je to san svakog roditelja i ako se taj san ostvari nema većeg uspeha, ne postoji doktorat koji je važniji od toga – kroz osmeh kaže Davor.

D.T.
Foto: Privatna arhiva

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: