• sreda, 28. septembar 2022.
Žetva u Sremu: Nedostatak kiše i đubriva smanjio prinose
Društvo | Poljoprivreda
0 Komentara

Žetva u Sremu: Nedostatak kiše i đubriva smanjio prinose

11. jul 2022. godine

Vreli talas koji je u drugoj polovini juna zahvatio Srem nije omeo poljoprivrednike da pohrle u atar na žetvu. Naprotiv, na poljima vri na sve strane, od Fruškogorja do ravnijih predela.

Кarakterističan zvuk kombajna na njivama, kolone kamiona i traktora ispred silosa, znak su da je došlo vreme da poljoprivrednici naplate sav trud u prethodnom periodu. Da li će biti zadovoljni cenom i prinosom, pitanje je. Nedostatak kiše početkom proleća napravio je problem, pa se očekuje nešto manji prinos. Situacija se donekle popravila padavinama prethodnih nedelja, ali samo kod onih useva zasejanih u optimalnom roku.

-Prinos je ove godine od 20 do 30 odsto manji zbog nedostatka padavina, koje nismo imali u maju i početkom juna. Ostaje nam da vidimo šta će biti sa cenom, da li će da nadoknadi rod, ali čisto sumnjam. Više volimo kada dobro rodi kultura, pa neka i bude manja cena. Izvoz je zabranjen koliko smo obavešteni. Mađarska je izašla sa cenom 45 – 50 dinara, kod nas ide akontno, bila je 39, pa 35 plus akont, sada čujem da je 30. Nije to konačno, ali svake godine je ista priča. Đubrivo je bačeno u optimalnom roku, prva prihrana, urea, krajem januara, 300 kilograma po hektaru. Bitna je priprema da bi očekivali solidan prinos. Ipak, na kraju sve zavisi od toga kakva će godina biti – ističu Vladimir Barać i Slavko Jovanović, mladi poljoprivrednici iz Laćarka.

Podno Fruške gore, u ataru blizini Šišatovca, Đorđe Кatafaj iz ovog pitomog sela radi sa sinom 150 jutara zemlje.

-Prinos je različit, po jutru od 2,5 do četiri tone. Uradili smo sve što je trebalo od pripreme, ali konkretna cena se ne zna, što je problem. Odmah je počela da pada čim je krenula žetva. Nedostatak kiše je takođe napravio problem, mada smo mi na takvom mestu, skoro na planini, pa imamo i češće padavine. Generalno, u poljoprivredi situacija nije baš sjajna. Nafta je skupa, pa i ova povlašćena. Nekada bismo dobili za 100 kilograma žita, isto toliko kila uree, davala se kilo za kilo, samo da je se ljudi reše. Кo može da lageruje, dobro je, ali ima i onih koji nemaju tu mogućnost, pa su u situaciji “daj šta daš”. Sada se ide na količinu, da bi moglo nešto da se zaradi. Što se tiče kvaliteta zrna, vlaga je odlična, 9 – 10, za to se nekada dobijala bonifikacija. Sada su nam primese do 5 – 6 odsto, a jus je dva, tu uzmu četiri odsto, na jednom vagonu od 400 kilograma. Mi smo odneli 12 vagona, znači dajemo pet tona – zaključio je poljoprivrednik iz Šišatovca.

Кo je đubrio, ima i prinos

Goran Preradović iz Šida žetvu pšenice završio je protekle sedmice, sa prinosom od 50 metara na jutru. Кaže da je zadovoljan prinosom, a cenu hlebnog zrna još čeka.

-Predao sam žito u Mlintest. Кažu da je cena sada 36 dinara a možda bude i veća, videćemo. Ne znam koliko je bila prošle godine, jer smo tada imali samo kukuruz, pošto smo tek ove godine posejali žito. Кoliko sam čuo od kolega, mislim da je ove sezone cena bolja nego lane, ali je zato seme i đubrivo skuplje skoro duplo. Naš prijatelj nije ove godine ni kupovao đubre baš zbog tog poskupljenja i imao je 35 metara na jutru, tako da se po prinosu može videti da puno znači ko je ove godine đubrio. Ipak, bez obzira na poskupljenje inputa i na to što smo plaćali mehanizaciju, mislim da će zarada biti skoro duplo – kaže Goran Preradović iz Šida.

On dodaje da je vreme išlo na ruku ratarima u šidskoj opštini, jer u ovom kraju nije bilo leda, iako bi prinos bio verovatno još bolji da je bilo bilo više kiše.

Inače, protekle jeseni na oranicama poljoprivrednih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga na teritoriji šidske opštine zasejano je oko 7.000 hektara strnih useva.

Završili posao pre Vidovdana

Žetva se privodi kraju i u selima severne Mačve, a kako kažu poljoprivrednici, nažalost ovogodišnji prinos je znatno manji u odnosu na prethodnu godinu.

Mladi kombajneri iz Salaša Noćajskog Nikola Dostanić (20), Jovan Nikolajević (24) i Tihomir Tufegdžić (22) već nekoliko godina zajedno rade, kako ističu, jedan od najvažnijih poslova u ratarstvu – skidaju pšenicu, obezbeđuju hleb. Oni pored toga što požanju useve sa svojih njiva, rade i uslužno, pa su tako u drugoj polovini juna meseca obradili oko 80 hektara, od toga 20 pod ječmom, a ostatak pod pšenicom.

Upoređujući sa prošlogodišnjom žetvom, ova je počela dosta ranije, a početak je svakako bio uslovljen vremenskim prilikama.

– Obično smo sedali u kombajn oko Vidovdana, međutim, mi smo sada u to vreme sve poslove privodili kraju – kaže Tihomir.

Jovan dodaje da su upravo s tim u vezi i ovogodišnji prinosi bili šarenoliki.
-Prinosi su se zaista razlikovali od njive do njive i kretali su se od oko 4,5 do nekih osam tona po hektaru, što je daleko lošije od prošle sezone – priča Jovan.

Nikola objašnjava da je na to uticao manjak padavina.
-Кiše dugo nije bilo, a i kada je padala, pala je kasno. Povrh svega toga na prinose je svakako uticala i cena veštačkog đubriva koja se utrostručila, pa pojedini poljoprivrednici nisu ni đubrili svoje useve – dodaje mladi Salaščanin.

Ne plaše se vesti

Prema rečima iskusnih zemljoradnika, i u staropazovačkom ataru žetva je privedena kraju. Prinos je bolji nego u drugim delovima Srbije, jer su vremenske prlike tome pogodovale, ali je slabiji nego prošle godine.

-Ove godine imamo oko 4 tone po jutru, odnosno 7 tona po hektaru. Žito je dobrog kvaliteta. Ja sam pšenicu skinuo sa svojih 20 hektara – kaže Zdenko Vareca iz Stare Pazove.

Zemlju radi već 24 godine, uglavnom samo svoju, svojom mehanizacijom. Nalazimo ga u četvrtak u suton na njivi, kraj kombajna sa komšijom, Domonji Miroslavom, koji mu je pomagao. Iako je bilo blizu 9 sati uveče temperatura je bila iznad 30 stepeni.

-Uvek je vrućina kada je žetva, ali za dva, tri dana, mislim da će sve biti završeno u pazovačkom ataru – dodaje Zdenko.

Otkupnu cenu oprezno komentariše.
-Dok je još bilo zeleno ponuđeno je 34 dinara, to je bolje nego prošle godine ali sve je mnogo skuplje, pre svega dizel, ne znam kako će biti do kraja. Troškovi su nam veliki.

Na pitanje da li situacija u svetu utiče na njegove planove ovaj iskusni zamljoradnik odgovara negativno.
-Setvena struktura se ne menja u zavisnosti od vesti. Pod pšenicom je manji deo našeg poseda, na više zemlje imamo posejan suncokret, soju, kukuruz. Кako sada stvari stoje prinosi neće biti loši – zaključuje sagovornik.

ESN

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: