Borka Beuković Ćosić iz Mačvanske Mitrovice dugi niz godina radi kao bibliotekar na odeljenju za odrasle sremskomitrovačke Biblioteke “Gligorije Vozarović” pri čemu u svom zaduženju ima brigu o fondu starih i retkih knjiga. Кoliko je ozbiljno posvećana svom poslu u prilog govori i činjenica da je pripremila katalog knjiga iz fonda biblioteke koje imaju status kulturnog dobra.
– Sam posao bibliotekara je veoma širok i podrazumeva mnoge aktivnosti, ali deo koji se odnosi na stare i retke knjige za mene je izuzetno zanimljiv i posvećena sam mu još od 2012. godine. Inače, što je nekako i sasvim logično, veliki sam ljubitelj knjiga generalno, a posebno onih starijeg datuma, volim miris starog papira i osećaj pod prstima kada listam stranice stare više i od stotinu godina – priča Borka.
Da bi neka knjiga imala status stare i retke, odnosno kulturnog dobra od izuzetnog značaja neophodno je da je nastala pre 1867. godine, odnosno do stupanja na snagu Vukovog pravopisa.
– Moja prethodnica, Draginja Birovljev koja na žalost više nije među živima, se bavila formiranjem fonda starih i retkih knjiga u Biblioteci “Gligorije Vozarović”. Upravo ona je prva selektovala i napravila, ne kao danas klasičan katalog, nego “Popis starih antikvarnih knjiga i lasopisa naučnog odeljenja u Sremskoj Mitrovici”. Ja sam, da tako kažem, nastavila njen rad, ali sam morala da taj fond preuredim po sadašnjim zahtevima bibliotekarstva, pa sam na primer, izdvojila monografske publikacije, od serijskih publikacija, knjige na srpskom od knjiga na stranim jezicima i slično. Formirala sam katalog sa oko 80 naslova i svi oni su uneti u registar za staru i retku bibliotečku građu u Republici Srbiji – objašnjava dalje Borka.
Borka je katalog izrađivala više od 5 godina, jer je, kako kaže posla bilo izuzetno puno, pa je prvo sve naslove bilo potrebno selektovati, pa elektronski obraditi, uneti u bazu podataka, da bude svaki od njih bude pretraživ, prvenstveno bibliotekarima, a zatim i strankama za korišćenje u prostoru, jer se radi o knjigama koje se ne iznose iz biblioteke, a paralelno ih je unosila u registar. Nakon toga, Borka je radila na tome da obezbedi sredstva i za restauraciju određenih knjiga, a to je uspela po završetku kataloga.
Najstarija srpska knjiga koju mitrovačka biblioteka poseduje je, objašnjava dalje ona, iz 1816. godine, u pitanju je knjiga koja nosi naziv “Sovršen vinodelac” Prokopija Bolića koja govori o načinu spravljenja vina i samog gajenja vinove loze, a iz iskustva autora iz manastira Rakovac na Fruškoj gori. Zatim zavičajne knjige iz zbirke su Etika ili moralna filozofija Dositeja Obradovića, štampana u Кragujevcu 1834. godine, Mezimac takođe Dositeja Obradovića štampan u Beogradu 1836. godine i Кratke poučitelne povesti Stefana Novakovića, štampane u Novom Sadu 1839. godine.
– Meni lično su posebno zanimljivi takozvani privezi, u pitanju je knjiga u kojima se među koricama može naći više naslova, jednog ili nekoliko autora, a nastale su u takvom obliku usled štednje na papiru. Interesantne su mi i posvete na knjigama, a jedna od njih je upućena Mitrovčaninu Stefanu Georgijeviću, jednom od osnivača Srpske građanske čitaonice od Uroša Milutinovića, sveštenika. U posveti on izražava veliku zahvalnost Georgijeviću za doprinose u raznim društvenim aktivnostima – priča bibliotekarka.
Starim i retkim knjigama, se ipak, van posla ne bavi puno, jer kako kaže to je iscrpan posao, te u slobodno vreme ipak voli da čita nešto novijeg datuma.
– Moram biti iskrena i reći da kod kuće uglavnom čitam ono što me opušta, a to svakako nisu stare knjige, jer one su sasvim nešto drugo. Stare knjige se ne čitaju zbog sadržaja, već im se prilazi na jedan poseban način – završava Borka.
D. Tufegdžić
Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
