Zajedno sa suprugom preuzela je porodično gazdinstvo pre nekoliko godina, a sada vodi proizvodnju uz oslanjanje na stečeno stručno znanje i iskustvo iz prakse. Olivera i Borislav danas su fokusirani na ratarsku proizvodnju usmerenu pre svega na potrebe stočarstva, uz svakodnevno prilagođavanje uslovima na terenu, stanju mehanizacije i promenama koje donose klima i tržište.
-U julu će biti pune tri godine kako smo Borislav i ja preuzeli brigu o gazdinstvu, koje danas vodimo i uz pomoć moje majke. Prve godine smo skoro sve usluge plaćali, ništa nismo znali sami, prošle i ove sve sem žetve uspevamo, snalazimo se uz pomoć prijatelja i rodbine. Mehanizacija je dotrajala pa se dešavaju i kvarovi, problem je naći dobrog majstora koji će znati to da sredi i upusti se u koštac sa starim mašinama, što predstavlja izazov. Uradili smo veće remonte i sada smo neko vreme mirni. Borislav je glavni za samu proizvodnju, dok ja pomažem iz stručnog ugla, određujem hemiju, seme, đubrivo – započinje priču Olivera Vuletić.
Na Poljoprivrenom fakultetu u Novom Sadu provela je četiri godine i stekla iskustvo za ceo život. Naučila je da sagleda poljoprivredu iz više uglova, što je uticalo i na sam rad gazdinstva.
-S obzirom da sam završila zaštitu bilja, kada pričamo o toj grani poljoprivrede zaista mi dosta znači stečeno znanje sa fakulteta, iz godine u godinu susrećemo sa velikim izazovima i promenama na tom polju. Studirala sam u periodu pandemije korona virusa, pa je za mene dragoceno iskustvo i praksa koju sam stekla uz oca. Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i ne može sve baš striktno da se primeni u praksi. O zaštiti bilja sam naučila teoriju, ali svake godine se susrećemo sa promenama, velikim brojem preparata, koje ne mi ovde dobijamo, ali bez nauke ne mogu da se primene na gazdinstvu. Promena će tek biti u budućnosti, a bez struke i nauke nije moguće ispratiti sve novine i implementirati ih u svoju proizvodnju – ističe mlada poljoprivednica.
Trenutno obrađuju oko 20 jutara zemlje, okvirno desetak hektara. Najviše su zastupljeni pšenica, nekih osam jutara i kukuruz, oko 12 jutara, dok su soju skoro skroz izbacili iz plodoreda, ostavljajući je na minimalnim površinama, zbog nepovoljnih klimatskih uslova.
-Ove kulture radimo pre svega zbog stočarske proizvodnje, koristimo ih u ishrani svinja. Proteklih godinama beležili smo rekordne prinose pšenice, koja je nekada bila sporedna kultura. Pšenici pogoduje proleće i kišni period, kritične fenofaze prođu baš tada, kad nisu ni visoke temperature. Trenutno se nalazi u dobroj kondiciji, a na vreme smo vršili tretmane protiv štetočina, bolesti i korova, uz dodatak folijarne prihrane u vidu tečnog đubriva i aminokiselina, te se nadamo kvalitetnijem zrnu, tj. većem proteinu i hektolitru – kaže sagovornica i dodaje:
-Kukuruz se sureće sa velikim izazovima zbog suše i tropskih temperatura, na sve to pojavile su se i superćelijske oluje, kada skroz polegne usev, uz totalnu štetu ili 50 odsto umanjen rod. Naš prinos prošle godine bio je 3,7 tona po jutru, što je skoro upola manji rod u odnosu na standardne proizvodne godine. Ipak, moramo da ga ubacimo zbog plodoreda i smene useva. Ove godine odlučili smo se za KWS hibride srednje grupe zrenja, FAO 400, 480 i 500. Oni bi trebali da te kritične faze prođu lakše u odnosu na druge hibride, zbog ranijeg cvetanja – objašnjava diplomirana inženjerka zaštite bilja.
U prethodnom periodu na gazdinstvu kod Olivere i Borislava najaktuelnija su bili poslovi vezani za setvu kukuruza.
-Sredinom aprila završili smo sa setvom kukuruza tako da nas u narednom periodu očekuje prvi herbicidni tretman kukuruza, kao i drugi tretman pšenice kada ona uđe u fenofazu cvetanja. Najavljuju se tropske temperature u drugoj polovini jula, pa očekivanja nisu najbolja. Ljudi se boje, tada kukuruz i suncokret već imaju određenu visinu, pri olujama dođe do poleganja useva i velike štete. Nadamo se da će pre toga biti žetva pšenice uz stabilan rod, a opet se nadamo da će padavine biti ravnomerno raspoređene – rekla je sagovornica.
Olivera objašnjava da kada je reč o kukuruzu i soji, najveći izazov sa kojim se poljoprivredni proizvođaci trenutno susreću jesu nepovoljni klimatski uslovi, odnosno veoma visoke temperature u letnjim mesecima bez značajnijih i neravnomerno raspoređenh padavina.
-Padavine utiču pre svega na oplodnju, a samim tim i na celokupan prinos, kao i sam kvalitet zrna. Takođe, problem je nestabilna otkupna cena robe koja stalno varira i ne pokriva troškove inputa i ulaganja u proizvodnju, koji stalno rastu. Repromaterijal je možda i najveći neprijatelj poljoprivrednika. Cena uree ove godine varirala je od 59 do 74 dinara po kilogramu, to su velike oscijalije, proizvođači su na nuli ili u minusu – navodi ona.
Posle dužeg vremenskog perioda atari su bili pod snežnim pokrivačem, ali bez obzira na to kada se gleda u celini, to je mala količina padavina. Ostale su male zalihe zimske vlage jer su u protekle tri godine zabeležene veoma velike suše i nivo podzemnih voda je drastično opao, pojasnila je sagovornica.
-Padavine koje su nas pogodile početkom aprila nisu bile dovoljne da nadomeste deficit od zime, tako da se u narednom periodu nadamo ozbiljnijim padavinama koje će direktno uticati na početne faze razvoja kukuruza, soje i ostalih ratarskih kultura. Ovog proleća bilo je hladnih talasa, ali su nas kraju zaobišli jači minusi što će se odraziti na voćarsku proizvodnju, gde ćemo nakon skoro tri godine nadam se opet imati značajniji rod. Proteklih godina u proleće imali smo dosta mraza koji je uništio cvetove, ove je bio nalet hladnog vremena, ali bez jakih minusa. Nadam se da će posle tri godine biti zabeležen značajniji rod u voćarstvu – dodaje devojka iz Laćarka.
Prošle godine mladi poljoprivrednici su “ponovili” svoje gazdinstvo rasipačem od 800 litara, a konkurisali su i na republičkom konkursu i čekaju ishod istog. Želja je, s obzirom na dotrajalu mehanizaciju, da se u narednih dve do pet godina nabavi manja tanjirača i valjak.
-U planu imamo s obzirom da povoljne kredite koje država subvencioniše, pogotovo za žene, da obnovimo stočarsku proizvodnju. Nismo veliko gazdinstvo, s obzirom kako je tata nekada radio, smanjili smo koliko možemo da postignemo, uzimajući u obzir i poslove koje imamo u firmama. Za sada se dobro držimo, kada bi nas klima poslužila bilo bi bolje, ali uvek može i gore. Nismo u minusu, što je najbitnije – zaključila je Olivera Vuletić.
