• četvrtak, 23. septembar 2021.
Od carske palate do srednjevekovne nekropole
Kultura | Reportaža | Sremska Mitrovica
0 Komentara

Od carske palate do srednjevekovne nekropole

25. mart 2021. godine

Piše: Nemanja Milošević

Istraživanja na arheološkom lokalitetu broj 85 u Sremskoj Mitrovici, odmah pored zgrade Muzeja Srema, polako se privode kraju. Dve decenije istraživačkog rada dale su rezultate kakve, na samom početku, arheolozi i istoričari nisu mogli ni da zamisle.
Prema rečima direktora Muzeja Srema, Andrije Popovića, prve sonde otvorene su još 2002. godine, a ispod površine zemlje, nisu pronađeni samo ostaci antičkog Sirmijuma, kako se isprva očekivalo.
андрија поповић– Radovi na ovom lokalitetu bili su vrlo intenzivni, jer je u pitanju veoma bogato nalazište. Dakle, u pitanju je jedan višeslojni lokalitet, sa više kultura koje su u više različitih vremenskih perioda tu živele, radile, razvijalese, ali i sahranjivale. Prvenstveno, cilj iskopavanja je bio da se otkrije još jedan deo carske palate. Sada na lokalitetu možemo da vidimo njene ostatke, ali niko nije očekivao da će se tu pronaći i srednjevekovni lokaliteti za sahranjivanje, ranohrišćanska crkva, keltski grobovi, turski grobovi… Tako da, mi koji živimo u Sremskoj Mitrovici i koji smo navikli da u svom gradu na svakom koraku imamo arheološke lokalitete, uzimamo da je to nešto redovno, zdravo za gotovo, ali ustvari, takvih lokaliteta je vrlo malo u čitavoj Evropi – kaže Andrija Popović.
Ovih dana, na pomenutom lokalitetu, slučajni prolaznici pored ostataka građevina, trenutno mogu da vide i ljudske kosture na koje su istraživači naišli, i to, u sloju zemlje nekoliko metara višem od onog na kom se nalaze ostaci Sirmijuma.
истраживање у токуPrema rečima kustosa i arheologa u Muzeju Srema, Miroslava Jesretića, reč je o srednjevekovnoj nekropoli, koja se nalazi odmah uz vrlo specifičnu hrišćansku katedralu.
– Pronašli smo srednjevekovnu nekropolu u zapadnom delu lokaliteta, a ispod toga su ostaci delova Carske palate i Žitnice, koja zalazi ispod zgrade Muzeja prema parku. Sada istražujemo upravo taj deo. Na mestu na kom se nalazi privremena baraka, nalaze se ostaci jedne velike ranohrišćanske katedrale, koja se prostirala ispod današnje ulice Vuka Karadžića, kao i ispod zgrade Muzeja. Nekropola datira iz perioda od 14. do 16. veka, sa dosta priloga poput kopči, novca i sličnih predmeta. Radi se o hrišćanima koji su hteli da se sahrane uz crkvu i pretpostavlja se da su želeli da budu blizu tog kultnog objekta – priča Miroslav Jesretić.
Pored ovoga, kaže, arheolozi su tokom poslednjih 20 godina istraživali i prostor između Carske palate i rimskog hipodroma, koji se nalazio severno od nje.
мирослав јесретић– Tu smo naišli i na ostatke velikih, masivnih zidova, i naknadno smo zaključili da se verovatno radi o horeumu, odnosno žitnici, a ispred nje imamo neke anekse koji su kasnije dodati i popločani mozaikom. Ispred svega toga, na istočnom delu pronađen je jedan hram, jedinstven u rimskom svetu, koji je poligonalan, odnosno ima više uglova, a oko njega je bio zid koji ga je opasivao i koji je naknadno uništen. U tom delu smo pronašli ostatke porfirnih skulptura, koje se sada nalaze u postavci u Muzeju. Kamen iz Egipta kojim su izrađene, korišćen je za izradu skulptura careva naročito iz perioda tetrarhije. Te skulpture su, kasnije, hrišćani uništavali, što je takođe vrlo zanimljivo, jer su ih isti ti carevi ranije proganjali – kaže Miroslav Jesretić i dodaje:
локалитет 85– To je vrlo zanimljivo i značajno otkriće. Nalazi se u centru grada i mi se nadamo, kada ga istražimo, da ćemo uspeti sve to da prezentujemo i prikažemo na adekvatan način – zaključuje.
Konzervacija i pripreme za prezentaciju lokaliteta, prema rečima direktora Muzeja, Andrije Popovića, trebale bi da nastupe kada istraživački radovi budu završeni, što se očekuje do kraja ovog meseca.
– Arheološki institut iz Beograda je tu da završi svoj deo posla, a nakon toga Muzej Srema, Zavod za zaštitu spomenika kulture i Grad Sremska Mitrovica treba da spreme lokalitet kako bi mogao da se prezentuje. Pošto smo saradnici u okviru tekućeg evropskog projekta “Arheo-Danube”, postoji mogućnost da ćemo na toj lokaciji napraviti neku vrstu arheo-parka, koji bi bio formiran na sličan način na koji je to urađeno na Žitnom trgu, ali da, na primer, tu izložimo i neke pokretne predmete. Tako bi ovaj lokalitet postao mesto namenjeno razvoju kulture kod mladih, ali i svih drugih naših građana. Oni bi mogli tu da dođu i uživaju ne samo u parku, već i u arheološkim nalazima. To su planovi za budućnost, a za sada ćemo, nadam se, uspeti definitivno da identifikujemo sve nalaze i zaštitimo ih od spoljnih uslova koliko god je to moguće – ističe Popović.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: