S obzirom da je odrastao u poljoprivrednoj porodici koja je u to vreme obrađivala 20 jutara zemlje, Duško Savić iz Martinaca još od malih nogu pomagao je svom dedi i ocu u poslovima na njivi. Zbog toga je logičan sled u izboru njegovog budućeg zanimanja bila upravo poljoprivreda, tako da je završio master na poljoprivrednom fakultetu, na smeru za mehanizaciju.
-Kada sam bio mlad u to vreme mnogo toga se radilo ručno, kopanje, sečenje kukuruzovine, košenje deteline…Tada su poslovi na zemlji bili teški i slabo isplativi, jer seljak nikada nije imao gotovine, pošto se sve ulagalo u mašine i u novi proces proizvodnje. Zbog toga sam imao ideju da odem sa sela i završim fakultet, a s obzirom da sam bio student generacije plan mi je bio da ostanem na fakultetu kao asistent. Međutim, spletom životnih okolnosti vratio sam se u rodno selo i dobio sam posao u Vojvodinašumama, Radna jedinica Mehanizacija. Iako imam stalan posao kao master poljoprivredni inženjer, ratarstvom se i dalje bavim, ali samo kao hobijem kojim dopunjujem kućni budžet. Obrađujem 18 jutara zemlje na kojima uzgajam standardne poljorivredne kulture: kukuruz, pšenicu, soju i suncokret. Za razliku od vremena kada sam bio mlad, sada se svi poslovi na oranicama rade sa mehanizacijom. Od mašina imam sve što mi je potrebno, a nedavno sam kupio i kombajn. Jedina nevolja je što su to sve stare mašine pa imamo velike troškove oko održavanja. Od rada u poljoprivredi više niko nema perspektivu, naročito su u problemu takozvani “mali poljoprivrednici”, pa iz tog razloga veliki broj njih odlazi u grad. Čak više ni deca nemaju ovde nekih zanimljivih sadržaja, a ja sam jedan od retkih sa fakultetom koji je ostao da živi na selu. Meni rad na njivi predstavlja relaksaciju, a to i jeste najbolji recept za život na selu – stalan posao i poljoprivreda kao hobi, jer u suprotnom ko živi samo od malog broja oranica ne može da ima perspektivu. Takođe, dobra strana života na selu je i to što se hrana ne plaća, nego se proizvodi, a danas je ta stavka prilično veliki izdatak u kućnom budžetu za onoga ko sve kupuje u prodavnici – priča Duško Savić iz Martinaca i dodaje da stručno znanje koje je stekao na fakultetu primenjuje u praksi, što mu obezbeđuje dobar kvalitet i visok prinos.
Prema njegovom mišljenju, država bi trebala više pažnje da posveti “malim” poljoprivrednicima, jer oni koji imaju farme ili obrađuju veliki broj hektara već imaju sve mogućnosti i privilegije da se i dalje razvijaju.
