Prema rečima sociološkinje Isidore Pejakov, panična kupovina i skladištenje proizvoda nikako ne može biti dobra ni za pojedinca, ni za društvo
Piše: Nemanja Milošević
Situacija sa koronavirusomeskalirala je i u našoj zemlji. Broj obolelih iz dana u dan se povećava, a institucije su već preduzele sve neophodne mere, kako bi se pandemija što efikasnije držala pod kontrolom. Na snazi je vanredno stanje, granice su zatvorene, kretanje građana je ograničeno, radno vreme većinom skraćeno… A, kako to obično biva u ovakvim situacijama, građane, posebno naše, koji su se prethodnih decenija već susretali sa brojnim vanrednim stanjima, počinje da obuzima panika. Posebno kada je reč o nabavci osnovnih namirnica i sredstava za higijenu.
Uprkos uveravanjima od strane vlasti da nestašice nijednog proizvoda u prodavnicama neće biti, jer, zaliha ima sasvim dovoljno, na rafovima, i ovde u Sremu, može se primetiti manjak određenih proizvoda. Tako u supermarketima neretko možemo zateći prazne rafove sa sapunima i toalet papirom, kvasca gotovo da i nema, a može se primetiti i nestašica proizvoda poput rezanog duvana u trafikama, što, složićemo se, i nije baš najneophodnija „namirnica“. Iako zaliha ima dovoljno, stanovnišvo u panici nepotrebnim skladištenjem robe samo izaziva nestašicu, nekad i naizgled ne toliko bitnih proizvoda. Tako je pre par dana nastala i opšta pomama na benzinskim pumpama, jer je izvesna osoba putem društvenih mreža pustila vest da će doći i do nestašice naftnih derivata. Naravno, uhapšena je zbog širenja dezinformacija.
O tome šta dovodi do ovog stanja, i o tome koliko je stanje panike uopšte racionalno, razgovarali smo sa sociološkinjom Isidorom Pejakov, koja navodi da je panika zapravo proizvod iracionalnog straha za sopstveni opstanak.
– Iako je u ljudskoj istoriji panika poslužila kao odbrambeni mehanizam u slučaju neposredne opasnosti iz prirodnog okruženja, danas je panika u potpunosti neosnovana, pa čak i opasna u svim civilizovanim društvima. Panika je iracionalna zato što proizilazi iz umišljenih situacija. Naime, ljudi u ovakvim situacijama zamišljaju najgore moguće, čak apokaliptične scenarije, koji su zasnovani samo na sopstvenoj emociji straha, a ne na realnoj mogućnosti da se takvi scenariji i ostvare – priča Isidora Pejakov i dodaje da kada osoba oseća emociju straha, njen mozak počinje drugačije da gleda na svet oko nje i drugačije da reaguje.
– Kada se ovaj sled događaja u organizmu desi na masovnom nivou, dolazi do kolektivnog gubljenja racionalnog rasuđivanja i dolazi do situacije kakvoj danas svedočimo – masovna panika i histerija, opšta neposlušnost autoritetima, nebriga za kolektiv radi sopstvenog spašavanja i slično. Posledica ovakve panike je i pomahnitala kupovina nepotrebnih stvari poput duvana i toalet papira – kaže ona.
Posledice gomilanja
Prema rečima sociološkinje Isidore Pejakov, panična kupovina i skladištenje proizvoda nikako ne može biti dobra ni za pojedinca, ni za društvo.
– Mahnito gomilanje stvari može da ima samo negativne posledice po društvo. Dok jedni gomilaju, proizvodi nestaju i drugi ne mogu da dođu do tih proizvoda, jer je nemoguće opskrbiti celokupno društvo odjednom u ovakvoj situaciji panike. Stoga, apsolutno nema svrhe da kod kuće imate pedeset maski, sto bočica alkohola i trideset asepsola, ako vaš komšija nije mogao da dođe do tih proizvoda zbog vas, te se zarazio virusom, a pritom je zarazio još par ljudi oko sebe. Dakle, apeluje se na ljude da ne budu sebični i da misle da druge, a pre svega na one najugroženije poput starih lica i hroničnih bolesnika – ističe Pejakov.
Nepoverenje?
Čitavo ovo stanje svakako ukazuje na izvesnu dozu masovnog nepoverenja, kako prema institucijama, tako i među pojedincima. Sociološkinja Isidora Pejakov dala je objašnjenje i ovog fenomena.
– Već sam spomenula šta stanje panike radi čovekovom mozgu i organizmu. To je izmenjeno stanje razmišljanja koje se prenosi na nas kada vidimo da su i drugi u stanju panike. Shodno tome, ljudima su smanjeni kapaciteti za razmišljanje, te gube poverenje u sve i svakoga, tražeći način da sebi obezbede sigurnost i opstanak. Zbog gubitka racionalnosti dolazi i do neposlušnosti nadležnim organima i autoritetima, a to dovodi samo do još veće opasnosti po ljude – priča ona i dodaje:
– U našem društvu konkretno, stepen poverenja u institucije je veoma mali, kao i stepen u najbliže ljude koji nas okružuju. Jedan segment ima sistemski problem, a drugi je kulturološke prirode. Dakle, kada se to već nisko poverenje pomeša sa masovnom panikom, strahom, sebičnom borbom za opstanak i histerijom, dobija se rezultat opšte pometnje, haosa i anarhije – objašnjava Pejakov i kaže da uzimajući u obzir nisko poverenje u institucije, ljudi više veruju portalima, prorocima i zamišljenim scenarijima, nego profesionalcima i ljudima koji se bave naukom.
Ovakvo ponašanje je „normalno“?
Kako Isidora Pejakov navodi, ovakvo stanje je sociološki potpuno očekivano, jer, ljudsko biće je ljudsko biće, ma gde ono živelo na planeti.
– Međutim, dok neki ljudi ostaju smireni i racionalni, ali oprezni, drugi paniče i kupuju nepotrebne stvari, a treći niti paniče, a niti su oprezni. Kada sagledamo ove tri osnovne kategorije ljudi u društvima, druga i treća kategorija su definitivno najopasnije po sistem i društvo u celini. Ovo što se kod nas dešava danas jeste sociološki potpuno očekivana reakcija. Teško je osuditi je kao „normalnu“, ali očekivana je sasvim zadovoljavajući pridev. Međutim, ono što kod nas jeste slučaj, a u drugim društvima postoji u manjim količinama, jeste ta tvrdoglavost i neposlušnost autoritetima. To može da bude kobno po druge ljude i zaista trenutno nije momenat za inaćenje i revoluciju – smatra ona.
Šta učiniti?
Za kraj, sa sociološkinjom Isidorom Pejakov razgovarali smo i o tome na koji način se ovakav scenario može sprečiti ili makar ublažiti.
– Iako ovakvi scenariji imaju svoju biološku i fiziološku pozadinu, oni imaju i sociološke elemente. Naime, jedan od glavnih razloga za masovnu histeriju i paniku jeste nedostatak znanja o nekom fenomenu i nedostatak edukacije. Ljudi su danas izloženi ogromnom broju informacija kako na televiziji, tako i na društvenim mrežama i na portalima. Te informacije su najvećim delom netačne, a netačne informacije se uglavnom brže šire. Međutim, u nedostatku kritičkog mišljenja kod većine pripadnika našeg društva, dolazi do nemogućnosti da se odaberu prave i validne informacije, a da se zanemare one netačne, potpuno nelogične i izmišljene zarad ličnog profita. Ovo je znak obrazovnim sistemima širom sveta da je podučavanje kritičkog mišljenja i vežbanje istog od krucijalnog značaja za funkcionalno društvo – zaključuje Pejakov.
Sremci umereni u kupovini?
Kakva je situacija u prodavnicama, i stvaraju li oni zalihe nekih proizvoda, pitali smo žitelje Srema.
Zlatko Reljić, Erdevik
– Nismo pravili neke posebne zalihe, ali smo ipak obezbedili ono najneophodnije, poput brašna. Mislim da nije potrebno gomilati proizvode, ali ljudi samim gomilanjem prave nestašicu, pa jednostavno morate i vi da se obezbedite. Do sada nisam primetio da nečega fali u radnjama, osim kvasca.
Sanja Živković, Noćaj
– Ne pravim zalihe, a i ne vidim smisao toga. Nismo pod sankcijama pa da nam nedostaje neka vrsta robe. Ako u prodavnicama fale neki proizvodi, to je baš zbog onih koji ih kupuju u nenormalnim količinama. Inače, prodavnice su snabdevene sasvim normalno.
Marko Ostojić, Kuzmin
– Nema potrebe za tim. Doduše, neke stvari poput brašna i inače uzimamo na veliko, pa ne znam kako bismo reagovali da je drugačija situacija. Za sada nam ništa ne fali i mislim da nemamo čega da se plašimo. Primetio sam jedino da se duvan brzo proda, a i gužve na benzinskim pumpama.
Zorica Stupar, Ruma
– Nismo pravili nikakve zalihe. Jedino je problem to što u prodavnicama nema kvasca. Ako hoćeš nešto da umesiš, ne možeš, zato što je neko pokupovao sav kvasac da bi ga čuvao u zamrzivaču ili gde već, a ne treba mu.
Lazar Čejović, Mačvanska Mitrovica
– Nestašice nema, ali je ljudi sami naprave. I onda i sam moraš da kupiš neke stvari, šećer, brašno, ulje, jer ih u radnjama brzo nestane, pošto se ljudi grabe za njih. Razumem ja i strah, i da smo pre dvadeset i više godina stvarno proživeli pakao i raznorazne nestašice. Ovo više nije taj period, a ponašamo se kao da jeste.
Stevan Stokić, Sremska Mitrovica
– Nismo pravili zalihe u kući, niti planiramo. U blizini imamo nekoliko radnji, i sve funkcioniše normalno. Čak i ako nestane nekog proizvoda, rafovi se brzo popune.
Misterija o toalet papiru
Između ostalog, opšta pomama za toalet papirom u čitavom svetu sigurno je nešto što će obeležiti ovu nedaću. Otkud baš toalet papir, takođe smo pitali sociološkinju Isidoru Pejakov.
– Celokupni problem sa toalet papirom je krenuo u Japanu zbog lažne informacije na društvenim mrežama. Naime, jedna osoba je na društvenim mrežama objavila informaciju da se toalet papir koji se prodaje u Japanu zapravo proizvodi u Kini, te da će, zbog zatvaranja kineskih fabrika , doći do nestašice toalet papira u Japanu. Nakon širenja ove lažne informacije, Japanci su masovno krenuli da kupuju toalet papir. Rezultat ovoga je bilo ono što mi zovemo u sociologiji „samoobistinjujuće proročanstvo“ – postoji određeno lažno predviđanje, ljudi panično reaguju preduzimajući mere iz straha da se proročanstvo ne ostvari, a kao krajnji rezultat se proročanstvo ostvari zbog mera koje su ljudi panično preduzeli, dok opasnost uopšte nije postojala inicijalno. U Japanu je, stoga, zaista došlo do nestašice toalet papira, jer su ljudi toliko brzo kupovali, a japanske fabrike nisu uspevale da proizvedu toalet papir jednakom brzinom. Dakle, ovaj slučaj bi trebalo da bude primer drugim društvima kako ne treba da se ponašaju, ali to nije bio slučaj. Tako je primer Japana pratila i Australija, pa su na društvenim mrežama procurili snimci ljudi koji se fizički obračunavaju oko toalet papira – priča Pejakov.
