“Sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da…” govorila je i pisala svojevremeno Desanka Maksimović. Teško da bismo joj mogli oponirati, možda jedino vredi dodati da je sreća ipak najlepša onda kada se deli, kao uostalom i mnogo toga drugog.
Podeliti sreću sa nekim znači oduzeti je, makar i delom, od sebe. Oduzeti sebi deo sreće, znači sputati glad za onim suvšnim, nepotrebnim, odreći se onoga što briše sve granice i čovekove potencijale da se zaista uzdigne pretvara u okove koji ga vuku ka dnu. Dati nekome deo sebe, znači osloboditi se truljenja, nasuti novo vino u stari meh, progledati novim očima. Odreći se dela lične sreće, da bismo bili izvor nečije sreće, ne znači nemati sreće, već upravo suprotno, znači imati je duplo više.
U iščekivanju sreće…
Koliko je važno podeliti sreću, pokazalo je Udruženje “Roditelj SM” iz Sremske Mitrovice koje je nakon zajedničke posete Danici Beganović (videti tekst “Jedno je sreća, a drugo zadovoljstvo” iz prošlog broja “Sremskih”), ovoj majci sedmoro dece uručilo pomoć u vidu garderobe, kolica i dušeka za krevetac. Tako je, zahvaljujući priči o tome šta sreća jeste i šta je za nju potrebno čak i onda kada vam malo toga u životu ide na ruku, udruženje poznato po svom humanitarnom radu rešilo da upravo sreću donese u mali stan u naselju “29. novembar”.
Danica je tako, zahvaljujući ljudima dobre volje, dobila neke od stvari za koje je rekla da joj nedostaju. Ipak, ona je i dalje bez svoje kuće, stanu koji ne zadovoljava potrebe devetočlane porodice, bez većih materijalnih primanja, osuđena da svaki dan iznova razmišlja o tome kako doći do najosnovnijih životnih potrepština.
– Čoveku u životu svašta treba i on teško da ikada može dobiti sve što želi. Ne kaže se džaba da što više ima, čoveku više treba. Ja u tom smislu imam malo, pa mi manje i treba. Ali, srećna sam, jer su mi deca živa i zdrava, srećna sam i zato što su mi dobri ljudi pomogli. I to ne samo zbog materijalne strane pomoći, već zato što su pokazali da su ispratili moju priču i da ih je ta priča dotakla, rekla je Danica prilikom uručenja pomoći.
Sreća nađe put
Nakon posete Danici i njenoj deci, oni koji se sa punim pravom pitaju “koliko košta gram sreće” posetili su i još jednog junaka naših priča, Đorđa Vučenovića (videti tekst “Srećna sam kad sakrijem tugu”, objavljenog u “Sremskim” 22. januara) i njegovu majku Snežanu. Uz potpisnika ovih redova i Jelenu Mijić-Vasilić iz Udruženja “Roditelj SM”, u stan zgrade socijalnog stanovanja u “Kamenjaru” došli su Zorica Elor iz Škole metnalne aritmetike “Malac genijalac” i Marko Vukićević iz “Bum animatora”. Tom prilikom, Đoletu je uručeno nekoliko paketa pomoći i, ono što je važnije, darovani su mu dragoceni momenti radosti i sreće.
Okružen balonima, igračkama, šarenilom dobro opremljenog klovna i deci uvek zanimljivih “Lol lutaka”, Đole je dobio mogućnost da pokaže da sreću nije moguće ograničiti i da ona uvek pronađe put do čovekovog srca. Njegovoj sreći radovala se i Snežana, pa se tako jednom podeljena brzo raširila, pokazavši da se deljenjem, za razliku od većine drugih stvari, ne usitnjava, već čini upravo suprotno.
– Odneli smo nešto pomoći, ali smo svesni da to nije dovoljno i da to nije rešenje. Đole je naš drug, dečak koji se već godinama junački bori, baš kao i njegova mama i oni zaslužuju svu našu pažnju. Nepravda je to što su osobe kao što je Đole daleko od očiju javnosti. Važno je da o njima pričamo, da se sa njima družimo, da pokažemo kako život može da bude težak i kako i u tim okolnostima čovek može biti srećan. Bili smo svedoci velike Đoletove sreće i to je i nas činilo srećnim. Sreću treba umnožavati! Možda ne možemo rešiti sve probleme, ima stvari koje se moraju rešavati sistemski, ali se sigurno možemo bolje razumevati, povezivati, deliti ljubav. Tako će nam svima biti lakše, rekao je prilikom druženja sa Đoletom Marko Vukićević, pozvavši tom prilikom i druge Mitrovčane da makar jednom nedeljno posete Đorđa i sa njim podele svoju sreću.
Kad sreća zapraši…
Da sreća vredi samo onda kada se deli, pokazali su i mitrovački bajkeri, članovi moto-klubova “Ekskalibur”, “Srem”, “Debeli Sremci” koji su u Domu omladine u Sremskoj Mitrovici proteklog vikenda organizovali veliku žurku. Novac od priloga ustupljen je za lečenje Pavla Mora, a na bini su nastupili “Falkonsi”, “Špricersi” i “The Great Spirit”. Prašio je dobri stari rok u Sremskoj Mitrovici, a veliki broj publike pokazao je da i sreća, kada se podeli i daruje baš tamo gde je potrebna takođe ume glasno da se čuje.
U svoju novu kuću, uselila se i porodica Krgović iz Salaša Noćajskog. Radovi na uređenju doma u kojem žive samohrana majka Slavica i njeno četvoro dece: Slađan (21), Slađana (19), Tara (14) i Moma (11) započeli su 2018. godine nakon što je Humanitarna organizacija “Srbi za Srbe” održala prvu mitrovačku “Trojku iz bloka”. Uz pomoć saradnika ove organizacije iz Sremske Mitrovici, Krgovići su konačno dočekali bolje dane i posvedočili da sreća zaista vredi samo onoliko koliko smo spremi da je podelimo između sebe.
