Realno gledano, u našim uslovima, svako ko uz aktivnosti vezane za internet provede svakodnevno 4 sata, što je 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost – kaže prim. dr Nada Zec Petković, specijalista socijalne medicine, direktorka Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica
Pripremila: S. Đaković
Intenzivan tehnološki razvoj koji je jedna od odlika 21. veka ima kao jednu od negativnih posledica nastanak novih oblika zavisnosti odnosno nehemijskih zavisnosti. One ubuhvataju zavisnost od interneta, mobilnog telefona, televizije, kupovine, rada i seksa. Nove zavisnosti se razvijaju pod uticajem društveno kulturoloških faktora. Kod nehemijske zavisnosti (računara, internet, mobilnih telefona) ne stvara se fiziološka zavisnost, kao kod alkoholizma ili narkomanije, već samo psihološka. Prvi oblici zavisnosti polaze od pedesetih godina prošlog veka kada se prvo pojavila zavisnost od kompjutera (fliperi, video igre, poker aparati) potom je nastao period opšte patološkog koriščenja interneta i veliki dijapazon igrica ( game boy sony sega… ) i konačno, internet zavisnost.
Naš sagovornik na temu interneta i njegovih posledica po zdravlje je prim. dr Nada Zec Petković, specijalista socijalne medicine, direktorka Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica.
Koje su dobre a koje loše strane interneta ?
– Kada se govori o internetu, onda se ističu dobre i loše strane njegovog korišćenja. Dobre su: važan vid komunikacije, može se lako povezati kuća i posao ,možemo saznati većinu potrebnih informacija, na neki način je riznica znanja,možemo naučiti dosta novih stvari, raspolaže sa velikim brojem knjiga koje možemo čitati u elektronskom obliku,plaćanje računa i ušteda vremena, kupoprodaja je važan segment, zabava i upoznavanje novih ljudi. Internet je uspeo više nego ijedno drugo savremeno tehnološko otkriće toliko da olakša čovekov život, da mnogi bez obzira da li je u pitanju posao ili zabava, počevši od novinara, preko studenata do poslovnih ljudi, ne mogu ni da zamisle svakondnevni život bez istog.
Njegove loše strane su narušena sigurnost, zloupotreba podataka, narušavanje autorskih prava, opasnost od štetnih fajlova,mladi zaboravljaju na normalni život i izlaske, ljudi beže od stvarnog života i zatvaraju se u sebe, pristup mnogim neprimerenim sadržajima i izaziva zavisnost koja se svrstava u neku vrstu bolesti.
Šta je zavisnost od interneta?
– Mada ne postoji opšte prihvaćena definicija zavisnosti od interneta, u svakoj od njih može se prepoznati adiktivni obrazac – gubitak kontrole pojedinca nad svojim ponašanjem, poremećaj sna, socijalna izolacija, smanjenje radnog učinka, narušeno samopoštovanje, porodični problemi, sve veća preokupiranost izvesnom aktivnošču, gubitak interesovanje za sve drugo kao i razvoj apstinencijale krize kad osoba nešto ne upražnjava. Tipovi zavisnosti od interneta se ogledaju kroz virtuelna prijateljstva, igranje na mreži, prezasićenost informacijama, kompulsivne online kupovine…
Zašto su adolescenti pod najvećim rizikom?
– Adolescenti su zbog razvojnih specifičnosti grupa koja je pod najvećim rizikom da usvoji negativne obrasce ponašanja koji obično nastavljaju da upražnjavaju tokom adultnog uzrasta. Od 24 časa dnevno, prosečno 8 sati se provede u snu i odmoru uopšte. Školske obaveze traju 8 sati dnevno. To ostavlja još 8 sati za sve ostalo. Uzmimo da minimalno za ishranu i fiziološke potrebe dnevno ode oko sat vremena. Znači, ukupno prosečno slobodno vreme je 7 sati. Od tih 7 sati na internetu se provede 4 sata. To datoj osobi ostavlja samo 3 sata za sve ostalo od čega se sastoji život. To ostavlja “čitava” 3 sata za sve ostale aktivnosti! Realno gledano, u našim uslovima, svako ko uz aktivnosti vezane za internet provede svakodnevno 4 sata, što je 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost.
Koja je uloga roditelja u sigurnom korišćenju interneta?
– Od presudnog značaja je ulogu roditelja u „sigurnom“ korišćenju interneta i internet sadržaja. Kao što i u psiho-socijalnom i fizičkom razvoju i sazrevanju, roditelji i primarna porodica predstavljaju tačku oslonca koji određuju i definišu okvire razvoja deteta, tako je njihova uloga, pođednako važna i u pogledu njihovog „digitalnog“ razvoja i sazrevanja jer iskustvo roditeljsko je neprocenjiv resurs koji dečije digitalne veštine i sposobnosti može usmeriti u dobrom, bezbednijem i sigurnijem pravcu.
Do kojih podataka se došlo prilikom istraživanja o navikama i staovima adolescenata o internetu?
– Većina ispitanika izjavila je da poseduje računar u svom domaćinstvu, upotreba interneta uobičajena je aktivnost među ispitanicima, sevojčice više posećuju Fejsbuk , za razliku od dečaka koji češće praktikuju online igrice, šest od deset adolescenata percipira korišćenje interneta kao zabavu, naroćito učenici srednjih škola. Podaci pokazuju da je zavisnost od interneta u rasponu od 1,6 % – 19 % . Značajno češće u mlađoj dobnoj grupi (14-15 godina), u poređenju sa starijim učenicima (16-18 godina) .
Koji su dijagnostički kriterijumi za pojavu zavisnosti od interneta?
– Ti kriterijumi su porast tolerancije, apstinencijalni sindrom, anksioznost, opsesivne misli o internetu, fantazije i sanjarenje o internetu, pojava voljnih ili nevoljnih pokreta prstiju, kao što je slučaj kod kucanja na tastaturi, češće i duže korišćenje interneta od planiranog, neuspešni pokušaji da se smanji vreme provedeno na internetu, preokupiranost internetom i kada nije na internetu i zapostavljanje drugih aktivnosti, nastavak upotrebe uprkos saznanju o štetnom dejstvu, pojava osećaja umora i nervoze pri pokušajima da se smanji ili prekine upotreba interneta. Internet se koristi kao vid bekstva od problema, korisnik skriva istinu od članova porodice o tome koliko vremena provodi na internetu, korisnik se stalno vraća na internet i pored prekomernih troškova koji nastaju usled preterane upotrebe interneta .
Kakve su posledice zavisnosti od interneta?
Posledice zavisnosti od interneta mogu biti zdravstvene, porodične, profesionalne i socijalne. Zdravstvene posledice su depresivnost, anskioznost, nesanica, razdražljivost, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, impulsivnost malaksalost, bolovi u leđima, simptomatska epilepsija, oštećenje vida, razvijanje prekomerne telesne težine, gubitak fizičke kondicije, poremećaj spavanja. Porodične posledice su izolacija od porodice, neizvršavanje porodične uloge, slaba komunikacija i česte svađe. Profesionalne posledice su smanjenje vremena posvećenog učenju, propuštanje ispitnih rokova, izostanci sa predavanja, gubitak godine, napuštanje školovanja, pad u kvalitetu obavljenog posla, pad produktivnosti i izostajanje sa posla.
Socijalne posledice su gubitak socijalnih i komunikacijskih veština, potencijalno vršnjačko nasilje ( podsticanje grupne mržnje, napade na privatnost, uznemiravanje, uhođenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima, širenje nasilnih i uvredljivih komentara, slanje okrutnih, zlobnih, katkad i pretećih poruka,kreiranje internetskih stranica koje sadrže priče, crteže, slike i šale na račun vršnjaka, fotografija svojih kolega te traženje ostalih da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najnepopularnija u školi).
Kako da prepoznamo zavisnost ?
– Postoji opasnost da si i sam razvio zavisnost prema internetu ako te zgrozi pomisao da nemaš ili nećeš imati pristup internetu, ako svako malo ideš na internet preko mobilnog telefona,
ako svoje slobodno vreme provodiš više “onlajn” nego “oflajn”, ako veći deo dnevne komunikacije izvršiš “chatanjem” nego direktnim razgovorom, odmah po dolasku iz škole, grada, imaš potrebu za kompjuterom, ako samo malo (više puta dnevno) proveravaš što su drugi stavili na Facebook ili sam menjaš statuse često , gubiš pojam o vremenu kad si online, a posle toga osećaš se nelagodno , zaboravljaš na svoje brige iz stvarnog života dok si na internetu -beg od realnosti, ako se osećaš nemirno, nelagodno, napeto i nesretno jer nemaš računar i internet u određenom trenu a navedeni osećaji nervoze nestanu kada dođeš do interneta, ujutru kad ustaneš prvo što upališ kompjuter i ideš na internet, ako ne pratiš sagovornika u prostoriji jer si zaokupljen sadržajima s interneta, podseća prim. dr Nada Zec Petković, specijalista socijalne medicine.
Tekst je objavljen u sklopu realizacije projekta „Mladi u kandžama interneta“ koji je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
