Ve­ći­nom go­sti u pro­la­zu

Mi­tro­vač­ka Car­ska pa­la­ta mo­že da bu­de mag­net za tu­ri­ste

U svim raz­voj­nim pla­no­vi­ma i pro­jek­ti­ma srem­ske re­gi­je ne­za­o­bi­la­zna de­lat­nost je tu­ri­zam. I ma­da se po ovom pi­ta­nju po­sled­njih go­di­na mno­go to­ga me­nja na bo­lje, bar ka­da je o po­nu­di reč, sa si­gur­no­šću se mo­že re­ći da Srem svoj tu­ri­stič­ki po­ten­ci­jal ne ko­ri­sti ni pri­bli­žno mo­guć­no­sti­ma i bla­go­de­ti­ma za ko­je se po­bri­nu­la što pri­ro­da, što isto­ri­ja. Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Mi­tro­vi­ce sa­op­šti­la je ne­dav­no da je la­ne naj­ve­ći srem­ski grad i oko­li­nu po­ho­di­lo oko 50.000 tu­ri­sta. Ta ci­fra sva­ka­ko ni­je ma­la, ali ne­ka­da­šnja pre­sto­ni­ca Rim­skog car­stva bi mo­gla da knji­ži znat­no ve­ću po­se­tu s ob­zi­rom na po­ten­ci­jal. Ipak, tre­ba re­ći da je ve­ći­na od ovih re­gi­stro­va­nih go­sti­ju bi­la u tran­zi­tu. Di­rek­tor­ka TO Srem­ska Mi­tro­vi­ca  Ta­nja Po­znić ka­že da je la­ne re­gi­stro­va­no sve­ga 7.300 no­će­nja, od če­ga je grad­ska ka­sa po osno­vu tak­se in­ka­si­ra­la 363.000 di­na­ra. Upra­vo ovaj po­da­tak ide u pri­log tvrd­nja­ma da sme­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta za sa­da ima do­volj­no i da će ta­ko bi­ti sve dok u po­hod na Srem ne kre­nu gru­pe ko­je bo­ra­ve du­že od jed­no­dnev­nog iz­le­ta.

Sa­vre­me­ni auto-kamp na Za­sa­vi­ci

Ov­da­šnji tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci ra­ču­na­ju da će ako ni­šta dru­go, ova go­di­na bi­ti bar kao i pro­šla,ma­da je si­gur­no da eko­nom­ska kri­za ko­ći raz­voj ove gra­ne. Do­go­di­ne ka­da se u Ni­šu bu­de obe­le­ža­va­lo 17 ve­ko­va od Mi­lan­skog edik­ta, Mi­tro­vi­ca ko­ja se na­la­zi uz auto put, vi­di svo­ju šan­su da pre­o­kre­ne tu­ri­stič­ku sli­ku ovog kra­ja. Na­i­me, me­đu ču­ve­nim im­pe­ra­to­ri­ma ko­ji su bo­ra­vi­li u Car­skoj pa­la­ti Sir­mi­ju­ma bio je i Kon­stan­tin Ve­li­ki, ro­đen u Na­i­su­su, da­na­šnjem Ni­šu, ko­ji je u Sir­mi­ju­mu pro­sla­vio 15 go­di­na svo­je vla­da­vi­ne. Ka­ko se 2013. go­di­ne na­vr­ša­va 17 ve­ko­va od Mi­lan­skog edik­ta ko­jim je im­pe­ra­tor ob­ja­vio da je hri­šćan­stvo slo­bod­na re­li­gi­ja, Car­ska pa­la­ta do­bi­ja iz­u­ze­tan zna­čaj u okvi­ru obe­le­ža­va­nja ovog da­tu­ma.
Što se ti­če sme­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta, u su­šti­ni ima ih do­volj­no. Isti­na, za­fa­li po­ne­ki kre­vet, ali sa­mo ka­da su or­ga­ni­zo­va­ne ve­će ma­ni­fe­sta­ci­je. Na tu­ri­stič­koj ma­pi Sre­ma usko­ro će, bar ka­da je o sme­štaj­nim ka­pa­ci­te­ti­ma reč za­si­ja­ti no­va zve­zdi­ca. Ru­ma usko­ro do­bi­ja još je­dan ho­tel. Na­i­me, na me­sti sta­rog ho­te­la ko­ji se na­la­zi u naj­u­žem grad­skom je­zgru in­ve­sti­to­ri su po­di­gli ho­tel sa če­ti­ri zve­zdi­ce, ko­ji će sa­svim si­gur­no umno­go­me po­bolj­ša­ti sme­štaj­ne ka­pa­ci­te­te gra­da, ali i srem­ske re­gi­je. U ono­me što se za sa­da mo­že ču­ti, a otva­ra se 1.mar­ta, ho­tel će no­si­ti na­ziv „Park“, ima­će 73 le­ža­ja u jed­no­kre­vet­nim, dvo­kre­vet­nim  so­ba­ma i apart­ma­ni­ma, a sva­ka od njih je opre­mlje­na pre­ma stan­dar­di­ma ko­je pro­pi­su­je ka­te­go­ri­za­ci­ja o zve­zdi­ca­ma.
Ru­ma tre­nut­no ima ho­tel ma­njeg ka­pa­ci­te­ta sa dve zve­zdi­ce i de­set so­ba, sme­šten u ži­vo­pi­snom am­bi­jen­tu Bor­ko­vač­kog je­ze­ra i hla­do­vi­ni sta­rih bo­ro­va. U cen­tru Ru­me, na­do­mak še­ta­li­šta je pan­si­on „Vi­la hit“ sa 15 so­ba ko­je su kli­ma­ti­zo­va­ne, opre­mlje­ne sa sa­te­lit­ksim an­te­na­ma i be­žič­nim in­ter­ne­tom.
Sa če­ti­ri zve­zdi­ce mo­že da po­hva­li ho­tel „Sr­bi­ja luks“ u Sta­roj Pa­zo­vi sa 68 so­ba, ko­ji nu­di i spa cen­tar, te­re­ta­nu i sport­ske te­re­ne i dvo­ra­ne.
Kom­šij­ska In­đi­ja, nu­di put­ni­ku na­mer­ni­ku, tu­ri­sti­ma i po­slov­nom sve­tu iz­bor od ne­ko­li­ko obje­ka­ta sa ukup­no 350 kre­ve­ta. U stro­gom cen­tru ho­tel „Grand“ sa tri zve­zdi­ce, ko­ji je iz­gra­đen pre če­ti­ri de­ce­ni­je, ali kom­plet­no re­kon­stru­i­san 2005. go­di­ne, ras­po­la­že sa 30 kli­ma­ti­zo­va­nih i mo­der­nih so­ba.
Na pet mi­nu­ta od cen­tra je i obje­kat „IN klub“ ko­ji nu­di no­će­nje ta­ko­đe u mo­der­nim so­ba­ma. Ho­tel „Bo­žić“ kra­se dve zve­zdi­ce, a na­la­zi se u Be­ški na oba­li Du­na­va. Tik uz ho­tel sme­stio se ču­ve­ni re­sto­ran „Si­dro“ po­znat po ri­bljim spe­ci­ja­li­te­ti­ma, ali i kom­for­nim so­ba­ma u pan­si­o­nu po­red re­sto­ra­na.
Naj­ve­ći srem­ski grad- Mi­tro­vi­ca u stro­gom cen­tru ima ho­tel „Sir­mi­jum“ sa 55 so­ba, sme­šten u auten­tič­nom am­bi­jen­tu grad­skoj je­zgra i na is­ko­pi­na­ma drev­nom rim­skog gra­da, lo­ka­cij­ski je sva­ka­ko ide­a­lan za tu­ri­ste i po­slov­ni svet. Sta­ri ho­tel „Srem“ ko­ji po­slu­je u sa­sta­vu Usta­no­ve za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja je u fa­zi re­no­vi­ra­nja, a no­vi ho­tel ko­ji  je po­čeo da se gra­di u cen­tru na me­stu ne­ka­da­šnjeg bi­o­sko­pa „Fru­ška go­ra“ još uvek ni­je go­tov.
U gra­du se nu­di i sme­štaj u ne­ko­li­ko ko­na­či­šta i pan­si­o­na. Ov­de se po­seb­no ra­ču­na i na eko i et­no tu­ri­zam.
Tu­ri­sti­ma ko­ji po­se­te ovaj kraj, po­go­to­vu kam­pe­ri­ma bi­će si­gur­no za­ni­mljiv auto kamp u SRP „Za­sa­vi­ca“ otvo­ren la­ne ko­ji je je­dan od naj­sa­vre­me­ni­jih u Evro­pi.
Na­rav­no, tre­ba po­me­nu­ti i ne­ko­li­ko udob­nih obje­ka­ta na Fru­škoj go­ri, od ho­te­la „Nor­cev“ do re­pre­zen­ta­tiv­nog objek­ta „Cep­tor“, kao i vile „Sr­na i „Ko­šu­ta“ u Mo­ro­vi­ću ko­ji­ma ga­zdu­je Voj­na usta­no­va i u ko­joj če­sto bo­ra­ve lov­ci pre­te­žno iz ino­stran­stva, pa ho­tel „Ter­mal“ u Vrd­ni­ku…
Svi ovi ka­pa­ci­te­ti su u funk­ci­ji tu­ri­zma da li kon­gre­snog, zdrav­stve­nog, ver­skog, na­u­tič­kog, eko, et­no- sve­jed­no je, go­sta tre­ba do­ve­sti, ali i za­dr­ža­ti.
Je­dan od do­brih po­zna­va­la­ca pri­li­ka u tu­ri­zmu Slo­bo­dan Si­mić, uprav­nik SRP „Za­sa­vi­ca“, ko­ji je u ovom po­slu du­go go­di­na, pe­si­mič­ki gle­da na raz­voj tu­ri­zma, pre sve­ga zbog ve­li­ke eko­nom­ske kri­ze. –Ne­ma go­vo­ra o pra­vom raz­vo­ju tu­ri­zma  dok je BDP po gla­vi sta­nov­ni­ka ova­kav ka­kav je­ste. Sem to­ga, ne­ma dr­žav­ne po­li­ti­ke ko­ja je opre­de­lje­na u tom prav­cu, ima­mo naj­sku­plje pu­ta­ri­ne i go­ri­vo u re­gi­o­nu, što mo­že da ras­te­ra i ono ma­lo tu­ri­sta u Sr­bi­ji. Što se ti­če sme­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta u Sre­mu, kao i u Sr­bi­ji, na pr­vi po­gled iz­gle­da da ih ne­ma do­volj­no, ali le­ža­je­va fa­li sa­mo ka­da su ne­gde ne­ke ve­li­ke ma­ni­fe­sta­ci­je, ina­če ih osta­lih da­na u go­di­ni ima i pre­vi­še. Ni­ka­ko ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o tu­ri­zmu sa pla­ta­ma od 300 evra, a ni o ugo­sti­telj­stvu sve dok ne do­đe vre­me da rad­nič­ka po­ro­di­ca mo­že jed­nom ne­delj­no da ode na ru­čak, i po­ne­kad na vi­kend, pri­ča Si­mić, a svo­je tvrd­nje ilu­stru­je po­dat­kom da je ne­dav­no na me­sec da­na za­tvo­ren je­dan od naj­bo­ljih mi­tro­vač­kih re­sto­ra­na, jer ni­je bi­lo do­volj­no go­sti­ju, kao i je­dan od luk­su­zni­jih be­o­grad­skih ho­te­la.
Do­dat­ni pro­blem srem­skog tu­ri­zma su go­sti u pro­la­zu, pa se mo­žda tu otva­ra pro­stor za ve­ću po­nu­du i stra­te­gi­ju ka­ko ih za­dr­ža­ti.

J. Zur­ko­vić