Zvonko Perge s golubom koji pobeđuje
Inđija – Za mnoge od nas golub je samo golub, za golubare on je visokoletač, tapšač, poštar, prevrtač…a kakvi će po izgledu i lepoti biti zavisi od njihovih vlasnika. Posla oko golubova ima ali kada se nešto voli, golubarima ništa nije teško, tvrdi Zvonko Perge, profesionalni fotograf iz Inđije, golubar u duši. Sa „mardin-taklom“ golubovima iz grupe tapšača osvojio je lane drugo, ove godine prvo mesto na kućnom letu u Srbiji, na evropskom takmičenju u Nemačkoj od pedeset takmičara plasirao se na treće mesto u kategoriji sletanja na letački kavez, na evropskom takmičenju u Francuskoj bio je peti u istoj kategoriji. Ovih dana, očekuje da mu jave rezultate sa poslednjih evropskih takmičenja u letenju na 30 minuta, ima najava da će osvojiti prvu nagradu.
– Golubar se postaje u detinjstvu ne znam ni jednog glubara koji je to postao u zrelim godinama. Kada sam se rodio u našoj kući su već bili golubovi. Svoj prvi golubarnik od drveta i kartona napravio sam kada sam imao 14 godina. Te iste godine od prvih zarađenih para kupio sam sebi par golubova od Branka Tadića iz Inđije, bili su to srpski visoko letači sa „igla“ kapicama, tako je to počelo, seća se Zvonko Perge. Kasnije sam iz Nemačke dobio dva para golubova pismonoša od Bogdana Zeca i gomilu knjiga o golubovima kako se hrane, vakcinišu, kakvi su im uslovi potrebni. Postao sam član Udruženja ljubitelja ptica i sitnih životinja „Inđija 79“, pa član rumskog udruženja golubova pismonoša a od pre desetak godina i član „Roler kluba“ u Novom Sadu koji okuplja vlasnike prevrtača, kaže Perge koji je i član međunarodne organizacije golubara.
– Bogdan mi je rekao, kad kreneš negde na put ponesi u kutiji golubove, pusti ih ujutro rano i vratiće se kući. Krenuo sam u Topusko na more autom i poneo golubove. Kada sam stigao, pustio sam ih. Ostao sam desetak dana na letovanju, kada sam se vratio svi su me čekali kod kuće. To je za mene bilo fascinanatno. 1995. sam napravio nov golubarnik i ozbiljnije sam počeo da se bavim golubarstvom, kaže Zvonko Perge.
Golubovi kao od porcelana
Njegovi golubovi su po Srbiji prevaljivali od 200 do 700 kilometara. Kaže da mu je golubarstvo hobi bez opterećenja, posmatrajući let golubova uživa. Lep je osećaj kada svirne a ptice mu slete na ruku, guguču, ne plaše se. Sam trenira svoje golubove. Svako jutro u određeno vreme stavi ih u gajbu, odnese u baštu i pusti da lete. Sam im priprema vitaminske „bombe“ od jabuke, cvekle, luka, šargarepe, kuva im čaj od koprive, lanenog semena… daje kvalitetnu vakcinu, čisti od parazita. Od kvaliteta hrane, kaže, zavisi mitarenje, kvalitet perja je za ptice veoma važan, a Zvonkovi golubovi izgledaju kao da su od porcelana. Ocenjivale su ih sudije iz Srbije, Austrije, Nemačke, Francuske. Ove godine osvojio je 402 boda što je duplo više u odnosu na prvo ocenjivanje.
– Golub da bi napravio rezultat mora da bude u kondiciji i mora da bude zdrav. Verujem u pamet golubova, do sada me nisu izneverili. U prilog tome ću vam reći da su se sa takmičenja u Francuskoj vratili kući. Prevalili su udaljenost od 1.200 kilomatara i to samostalno, nisu se „šlapali“ jedan uz drugog. Jedni su putovali mesec dana, drugi malo manje od dva meseca, a jedna mlada golubica putovala je skoro tri meseca i stigla pred samu zimu. Kada je došla kući bila je toliko iscrpljena i smršala da je mogla u šaku da stane. Ponosan sam na nju, napravila je pravi podvig, i danas je kod mene, stavio sam je u matično jato, kaže golubar iz Inđije.
Pored pismonoša Zvonko Perge drži „mardin-takle“ turska rasa golubova iz grupe tapšača, orijentalne prevrtače, „dropere“, najstariju rasu golubova na svetu, zatim, „birmingene“ golubove engleske rase koji leti u jatu.
Z.G.Stefanović
