Pe­sma mo­me ži­vo­tu je­di­ni je spas

Pred­sed­nik udru­že­nja Ivan La­zan­ski uru­čio pri­zna­nja

Sremska Mitrovica – Sa­mo je­dan uto­rak u ok­to­bru bu­de druk­či­ji od  svih dru­gih. Tog uka­znog da­na srem­sko­mi­tro­vač­ko Udru­že­nje lju­di do­bre vo­lje, či­ji čla­no­vi se i ina­če sa­sta­ju uvek uto­ro­kom već 17 go­di­na, pro­gla­ša­va la­u­re­a­te u mu­zič­ko-scen­skom stva­ra­la­štvu. Ovo pro­gla­ša­va­nje za­slu­žnih mu­zi­ča­ra sa ov­da­šnje sce­ne, onih ko­ji su osta­vi­li ne­ki trag tra­je već šest go­di­na. Ta­ko je bi­lo i ovog utor­ka, 18. ok­to­bra, ka­da su pla­ke­te ovog Udru­že­nja uru­če­ne be­ge­ša­ru Đor­đu Ra­do­sa­vlje­vi­ću, po­zna­ti­jem me­đu tam­bu­ra­ši­ma, bir­ta­ši­ma  i ka­fan­skim sve­tom kao Ka­ri­ka i nje­go­vom ko­le­gi ba­spri­ma­šu Pe­ri Me­len­ti­ću, obo­ji­ci iz Gr­gu­re­va­ca, ko­ji već ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja „pr­že“ ži­ce tam­bu­ri­ce po mno­gim sre­ma­čim ka­fa­na­ma i sla­vlji­ma. Nji­ma je ovog sa­svim druk­či­jeg utor­ka pred­sed­nik Udru­že­nja lju­di do­bre vo­lje Ivan La­zan­ski uru­čio pla­ke­te i po­že­leo još mno­go do­brih no­ta, zdra­vlja i ve­se­lja.
Uru­či­va­nje pri­zna­nja, a on­da i ve­se­lje uvek se oba­vi u mi­tro­vač­kom re­sto­ra­nu „Pro­me­na­da“, či­ji se vla­snik Bra­ca Or­ša­nić po­tru­di da sve funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba, da tr­pe­za bu­de bo­ga­ta i da se te no­ći, tog druk­či­jeg utor­ka od svih dru­gih iz „Pro­me­na­de“ ču­je sa­mo pe­sma i smeh. Ve­ru­je da je na ovaj na­čin kroz dru­že­nje, mu­zi­ku i smeh spas i ne­go­va­nje po­zi­tiv­ne ener­gi­je. I ta­ko već še­stu go­di­nu.

Ve­se­lo u „Pro­me­na­di“

Ivan La­zan­ski ka­že da su pre šest go­di­na od­lu­či­li da po­kre­nu do­de­lu ovih pri­zna­nja da se ne bi za­bo­ra­vi­li lju­di ko­ji su srem­sku tam­bu­ra­šku sce­nu obe­le­ži­li u dru­goj po­lo­vi­ni pro­šlog ve­ka.- Hte­li smo da to ne­gde osta­ne, a i da mla­di ču­ju i ne­što na­u­če od njih. Da taj sre­mač­ki zvuk osta­ne i da se pre­no­si na mla­đe na­ra­šta­je. Do sa­da su ova na­ša pri­zna­nja do­bi­li To­ma, Šmr­ca, Mi­le­ta i Li­la, Đu­ra i Bo­bić, Ko­baš, Ži­ka Mi­šče­vić i De­jan Tu­cić, ali i Gr­ga kao du­go­go­di­šnji tu­ri­stič­ki rad­nik, pri­ča La­zan­ski.
Ve­se­lo je bi­lo u „Pro­me­na­di“ ovim po­vo­dom. Sla­vlje­ni­ci­ma do­šli i pri­ja­te­lji, a i si­no­vi se do­hva­ti­li tam­bu­ra pa za­jed­no sa oče­vi­ma i ko­le­ga­ma tam­bu­ra­ši­ma svi­ra­li do ka­sno u noć.
On­da i ne ču­di što ova­kvo dru­že­nje funk­ci­o­ni­še go­di­na­ma. Za­pra­vo, za sve tre­ba sa­mo ma­lo do­bre vo­lje.

J.Z.-Sl.N.