Obez­be­di­ti hran­lji­ve ele­men­te

Za vi­sok pri­nos i kva­li­tet po­treb­na i do­bra „is­hra­na“

Še­ćer­na re­pa da bi ostva­ri­la vi­sok pri­nos ko­re­na  od­go­va­ra­ju­ćeg kva­li­te­ta, zah­te­va po­red op­štih uslo­va i do­bru is­hra­nu to jest op­ti­mal­nu obez­be­đe­nost svih hran­lji­vih ele­me­na­ta to­kom ce­log ve­ge­ta­ci­o­nog pe­ri­o­da.
Po­red obez­be­đe­no­sti do­volj­nom ko­li­či­nom bi­o­ge­nih ele­me­na­ta za op­ti­mal­ni po­rast še­ćer­ne re­pe oni mo­ra­ju bi­ti i u od­re­đe­nom me­đu­sob­nom od­no­su ko­ji tre­ba da bu­de N:P:K = 1:0,8:1,2.
Do­zi­ra­nje fos­for­nih i ka­li­ju­mo­vih đu­bri­va se vr­ši na osno­vu ana­li­ze ze­mlji­šta (uzi­ma­njem uzo­ra­ka ze­mlji­šta po­sle že­tve) i po­da­ta­ka o sa­dr­ža­ju ovih ele­me­na­ta u pri­stu­pač­nom ob­li­ku u ze­mlji­štu.
Ipak, naj­ve­ći zna­čaj ima is­hra­na azo­tom jer on uti­če ne sa­mo na vi­si­nu pri­no­sa, već u ve­li­kom obi­mu i na kva­li­tet re­pe za pre­ra­du.
Is­hra­na azo­tom ima ve­li­ki zna­čaj za fi­zi­o­lo­ške pro­ce­se i obra­zo­va­nje pri­no­sa. Azot ula­zi u gra­đu hlo­ro­fi­la (od ko­ga po­ti­če ze­le­na bo­ja bi­lja­ka) i ako ga bilj­ke ne­ma­ju do­volj­no one ne obra­zu­ju do­volj­no hlo­ro­fi­la i ovo se is­po­lja­va ta­ko što im je li­šće ble­do ze­le­no ili žu­to. Uno­še­njem azo­ta u ze­mlji­šte mo­že vr­lo br­zo da pro­me­ni iz­gled ova­kvih bi­lja­ka to jest one po­sta­ju tam­no ze­le­ne. Ve­li­ke ko­li­či­ne azo­ta ta­ko­đe ni­su po­želj­ne po­što mo­gu da do­ve­du do buj­nog ras­te­nja bi­lja­ka a to je če­sto pra­će­no sma­nje­njem ot­por­no­sti  pre­ma bo­le­sti­ma.
Azot iz ze­mlji­šta bilj­ka usva­ja u ob­li­ku ni­tra­ta i amo­ni­ja­ka ko­ji se oslo­ba­đa­ju raz­la­ga­njem or­gan­ske ma­te­ri­je ze­mlji­šta. Ni­tra­te i amo­ni­jak sa­dr­že ve­ći­na mi­ne­ral­nih đu­bri­va, ta­ko da uno­še­nje mi­ne­ral­nih đu­bri­va vr­lo br­zo uti­če na ras­te­nje bi­lja­ka. U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na đu­bre­nje še­ćer­ne re­pe azot­nim đu­bri­vi­ma je i da­lje otvo­re­no  pi­ta­nje is­tra­ži­va­ča ka­ko u sve­tu ta­ko i kod nas. Sa­svim je to ra­zu­mlji­vo, jer azot kao hran­lji­vi ele­me­nat, u od­no­su na dru­ge ma­kro­e­le­men­te naj­vi­še uti­če na pri­nos i kva­li­tet še­ćer­ne re­pe. Uko­li­ko je ze­mlji­šte plod­ni­je i sa­dr­ži vi­še azo­ta uto­li­ko je efe­kat đu­bre­nja ma­nji.
Pitanje đu­bre­nja azot­nim đu­bri­vi­ma ne­raz­dvo­je­no je po­ve­za­no sa sa­dr­ža­jem  N-NO3 u ze­mlji­šnom pro­fi­lu od 0-120 cm. Pre­ma do­sa­da­šnjim is­pi­ti­va­nji­ma u Sre­mu đu­bre­nje še­ćer­ne re­pe azo­tom ima uti­ca­ja na po­ve­ća­nje pri­no­sa ko­re­na do 130 kg N/ha, a po­sle to­ga pri­nos se sma­nju­je kao i kva­li­tet (pad di­ge­sti­je, po­rast štet­nog azo­ta u ko­re­nu).
Ana­li­zom ze­mlji­šta i od­re­đi­va­njem mi­ne­ral­nog azo­ta (NH 4 + NO3) mo­gu se od­re­di­ti op­ti­mal­ne ko­li­či­ne azo­ta za đu­bre­nje še­ćer­ne re­pe, prak­tič­no na sva­koj par­ce­li. Azot zbog nje­go­ve la­ke po­kre­tlji­vo­sti  ne mo­že da se pro­ce­ni sa­mo ana­li­zom ze­mlji­šta iz ora­nič­nog slo­ja, pa se uzor­ci ze­mlji­šta mo­ra­ju uzi­ma­ti na sva­kih 30 cm, do 120 cm du­bi­ne, u pro­le­će pre pri­pre­me par­ce­le za se­tvu .
Is­hra­na bi­lja­ka fos­fo­rom je od ve­li­kog zna­ča­ja za še­ćer­nu re­pu. Fos­for je sa­stav­ni deo mno­gih or­gan­skih je­di­nje­nja i ima vr­lo bit­nu ulo­gu u pro­ce­si­ma pre­no­še­nja i tran­sfor­mi­sa­nja he­mij­ske ener­gi­je ko­ja se do­bi­ja od sun­ca.Je­di­nje­nja ova­kvih oso­bi­na omo­gu­ća­va­ju mno­ge va­žne pro­ce­se u bilj­noj će­li­ji pa za­to ne­do­sta­tak fos­fo­ra mo­že da iza­zo­ve po­re­me­ća­je ko­ji se po­ka­zu­ju uspo­re­nim ras­te­njem i pro­me­nom bo­je li­šća.Bilj­ke ko­je ne­ma­ju do­volj­no fos­fo­ra su pr­vo tam­no ze­le­ne bo­je a ka­sni­je im li­šće do­bi­ja cr­ven­ka­stu  od­no­sno lju­bi­ča­stu bo­ju.
Fos­for­na đu­bri­va za đu­bre­nje še­ćer­ne re­pe ima­ju dvoj­nu ulo­gu, kao bilj­no hra­ni­vo i kao fak­tor plod­no­sti ze­mlji­šta. Po­tre­ba še­ćer­ne re­pe u fos­fo­ru  je mno­go ve­ća u od­no­su na dru­ge ra­tar­ske  kul­tu­re. Raz­log je, što fos­for kao ele­me­nat ula­zi u sa­stav be­lan­če­vi­na i ubr­za­va pro­ce­se aku­mu­la­ci­je i tra­slo­ka­ci­je še­će­ra u ko­re­nu re­pe. Ko­li­či­na fos­fo­ra iz fos­for­nih đu­bri­va je u di­rekt­noj ve­zi sa obez­be­đe­njem ze­mlji­šta u pri­stu­pač­nom fos­fo­ru kao i sa ko­e­fi­ci­jen­tom is­ko­ri­šća­va­nja fos­for­ne ki­se­li­ne iz fos­for­nih đu­bri­va. Za đu­bre­nje fos­for­nim đu­bri­vi­ma od zna­ča­ja je i da ze­mlji­šte ima op­ti­mal­nu pH vred­nost, tj. pri­bli­žno ne­u­tral­nu, jer je on­da pri­jem fos­for­nog jo­na naj­ja­či. Fos­for­na đu­bri­va ima­ju ve­li­ki uti­caj na po­bolj­ša­nje kva­li­te­ta re­pe a ma­nji na pri­nos ko­re­na .
Is­hra­na bi­lja­ka ka­li­ju­mom  je od zna­ča­ja  za še­ćer­nu re­pu, pa su i ze­mlji­šta na ko­ji­ma se  re­pa pro­iz­vo­di u ve­ći­ni slu­ča­je­va do­bro snab­de­ve­na ka­li­ju­mom. Me­đu­tim še­ćer­na re­pa kao ka­li­ju­mo­va bilj­ka iz­no­si ve­li­ke ko­li­či­ne ka­li­ju­ma iz ze­mlji­šta pa je đu­bre­nje še­ćer­ne re­pe ka­li­ju­mo­vim đu­bi­vi­ma oba­ve­zno u pro­iz­vod­nji ove kul­tu­re. Naj­če­šće se za đu­bre­nje ko­ri­ste ko­mlek­sna đu­bri­va u ko­ji­ma je ka­li­jum stal­na kom­po­nen­ta sa po­ve­ća­nim od­no­som pre­ma azo­tu. Op­ti­mal­no đu­bre­nje ka­li­ju­mo­vim đu­bri­vi­ma na osno­vu ana­li­ze ze­mlji­šta od ve­li­kog je uti­ca­ja na po­ka­za­te­lje teh­no­li­škog kva­li­te­ta ko­re­na i pri­no­sa še­će­ra .