Trip­tih sir­mi­jum­skih sve­ti­te­lja

Sve­ča­no pred­sta­vlja­nje trip­ti­ha u Car­skoj pa­la­ti

Sremska Mitovica – U su­sret obe­le­ža­va­nju 1700 – go­di­šnji­ce Mi­lan­skog edik­ta, do­ga­đa­ja od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za či­tav hri­šćan­ski svet, u Car­skoj pa­la­ti an­tič­kog Sir­mi­ju­ma, 28. sep­tem­bra, odr­žan je je­dan od pr­vih do­go­vo­ra po­sve­će­nih uklju­či­va­nju Srem­ske Mi­tro­vi­ce u pro­je­kat pro­sla­ve na pro­sto­ru Sr­bi­je. Tim po­vo­dom, u nat­kri­ve­noj i ure­đe­noj ka­sno­an­tič­koj re­zi­den­ci­ji rim­skih ca­re­va, sa­sta­li su se epi­skop srem­ski g. Va­si­li­je, dr­žav­na se­kre­tar­ka u Mi­ni­star­stvu kul­tu­re, in­for­mi­sa­nja i in­for­ma­ci­o­nog dru­štva Sne­ža­na Sto­ja­no­vić Plav­šić, za­me­nik pred­sed­ni­ka Skup­šti­ne Gra­da Zo­ran Mi­šče­vić, di­rek­tor Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re Lju­bi­ša Šu­la­ja i aka­dem­ski sli­kar mr Dra­gan Mar­ti­no­vić.
Car­ski grad Sir­mi­jum, ka­ko je is­tak­nu­to, za­be­le­žen je u isto­ri­ji no­ve ere po po­če­ci­ma Hri­sto­ve ve­re i pro­go­ni­ma hri­šća­na, mu­če­ni­ci­ma ko­ji su po­gu­blje­ni zbog svo­jih ver­skih uve­re­nja, sve­ti­te­lji­ma po­put Iri­ne­ja, Di­mi­tri­ja i Ana­sta­si­je, hri­šćan­skim sa­bo­ri­ma i im­pe­ra­to­ri­ma ro­đe­nim na ovom srem­skom tlu. Vla­di­ka Va­si­li­je je pod­se­tio na bo­rav­ke im­pe­ra­to­ra Kon­stan­ti­na Ve­li­kog, ko­ji je 313. i do­neo Mi­lan­ski edikt, na či­nje­ni­cu da se u Sir­mi­ju­mu ro­dio nje­gov sin Kon­stan­ci­je II. Mno­gi hri­šća­ni su ov­de stra­da­li, na­ro­či­to 304. go­di­ne, zbog is­po­ve­da­nja no­ve ve­re.
Sve to je raz­log, sma­tra Sne­ža­na Sto­ja­no­vić Plav­šić, da se stal­no se­ća­mo onih ko­ji su da­va­li pe­čat isto­ri­ji, uti­ra­li put ka bu­duć­no­sti, stva­ra­ju­ći no­ve, traj­ne si­ste­me vred­no­sti. Sa svo­je stra­ne, Srem­ska Mi­tro­vi­ca će da­ti do­pri­nos obe­le­ža­va­nju ve­li­kog ju­bi­le­ja – re­kao je Šu­la­ja – ta­ko što će Car­skoj pa­la­ti do­da­ti no­ve sa­dr­ža­je (mo­za­i­ci, mu­ra­li, ar­he­o­lo­ški pred­me­ti ov­de na­đe­ni), u svo­je pro­gra­me uklju­či­va­ti emi­nent­ne do­ma­će i ino­stra­ne struč­nja­ke.
Kon­kre­tan po­vod oku­plja­nja u Car­skoj pa­la­ti, za­pra­vo, bio je sve­ča­ni čin pre­da­je no­vog mu­ra­la – fre­ske, ve­li­kog trip­ti­ha na ko­jem su pred­sta­vlje­ni naj­po­zna­ti­ji sir­mi­jum­ski sve­ti­te­lji i mu­če­ni­ci, sv. Iri­nej, sv. Di­mi­tri­je i sv. Ana­sta­si­ja. Reč je o autor­skom pro­jek­tu sli­ka­ra i pe­da­go­ga Dra­ga­na Mar­ti­no­vi­ća Mar­ti­na i ULU „Esnaf“, što je sa­mo po­če­tak osli­ka­va­nja zi­do­va Car­ske pa­la­te, na ko­ji­ma će se na­ći i lik im­pe­ra­to­ra Kon­stan­ti­na. Za vi­še od jed­ne de­ce­ni­je „Esnaf“ je Srem­skoj Mi­tro­vi­ci po­da­rio 16 mu­ra­la, stvo­riv­ši ta­ko od nje grad sa naj­vi­še umet­nič­ki osli­ka­nih zi­do­va u ze­mlji.

D. Po­zna­no­vić