Ne­što bez če­ga ni­šta ne mo­že da se poč­ne, a ni da se za­vr­ši, je­ste ka­fa. Po­sto­je ne­ko­li­ko ti­pič­no srp­skih va­ri­jan­ti ko­je se pod­jed­na­ko kon­zu­mi­ra­ju…

Te­ško je vre­me. Ko ni­je do­sad kr­pio ga­će i ča­ra­pe, kr­pi­će. O pan­ta­lo­na­ma da i ne go­vo­ri­mo. Obu­ća­ri tr­lja­ju ru­ke.  Od pla­te se ne mo­že…

Bez ob­zi­ra ko­li­ko sa­to­va ima­li, ne­ki lju­di uvek ka­sne. Bi­lo da je u pi­ta­nju ško­la, sa­sta­nak ili po­sao, one ko­ji če­ka­ju, a do­šli su na…

Ko­ja su to  dva naj­po­zna­ti­ja ti­pa ži­vot­nog part­ne­ra kad je reč o ja­čem po­lu?  Onaj ko­jeg mno­go ne za­ni­ma ka­ko to da je sve uvek…

Po­sto­je ne­ko­li­ko raz­voj­nih fa­za u ži­vo­tu čo­ve­ka, a naj­lu­đe su pu­ber­tet i kri­za sred­njih go­di­na. Rin­gi­špil u ti­nej­džer­skoj gla­vi je ne­što što ro­di­te­lji mo­ra­ju da…

Fa­kul­tet­ska di­plo­ma je po­želj­no ali ne i neo­p­hod­no par­če pa­pi­ra  kad se za­po­šlja­va­te pre­ko ve­ze. Kad di­plo­mi­ra­te, a ne­ma­te ve­zu, ši­rom su vam otvo­re­na vra­ta…

  Ne­kad su ko­lum­ne pi­sa­li do­a­je­ni ju­go­slo­ven­skog  no­vi­nar­stva. A da­nas sva­ka za­mla­ta mi­sli  da ima šta da ka­že i da tre­ba to da pla­si­ra ši­ro­kim…

Ka­da ne­kom bog da­je i ša­kom, i ka­pom, a tog ne­kog jed­no­stav­no mr­zi da se sa­gne i po­ku­pi te da­ro­ve, on­da se po ne­kom ne­pi­sa­nom…