Težak rad na kraju se isplati. I dok se mušterije na Zlatiboru tokom leta budu sladile njegovim lubenicama, sa slatkim osmehom na licu kada prođe sezona, moći će i Jova Matić da u svom Sremu, nakrivi šešir
Piše: M. Ninković (Iz narednog broja „Sremske poljoprivrede“ koja će na kioscima biti u petak, 16. juna)
Uzorni poljoprivredni proizvođač iz Vognja Jova Matić, obrađuje 40 jutara zemlje. U sve poslove uključena je porodica, pa tako svoje obaveze imaju njegova supruga i sin, a ovaj domaćin poseduje svu potrebnu mehanizaciju za savremenu poljoprivrednu proizvodnju, od kombajna, velikih traktora, raznih priključnih mašina. Uspešno se bavi ratarskom i povrtarskom proizvodnjom, kao i stočarstvom. Ove godine na 30-tak jutara, zasejao je pšenicu, kukuruz, soju, ječam i tritikal i kako kaže kulture trenutno dobro izgledaju. Ono što sada ne bi odgovaralo biljkama, govori, jesu visoke temperature vazduha, a kiša bi bila dobrodošla. Matić je do nedavno u tovu držao po 10-tak krmača i nazimica i oko 80 prasadi, ali nije bio zadovoljan i sada se opredelio za tov bikova. Trenutno u oboru ima 24 bikova, koje će isporučiti klanici „Nedeljković“. Ali ono po čemu je nadaleko poznat Jova Matić, jeste bostan, koji uzgaja 30 godina neprekidno, a njegova supruga Mara, nekoliko godina za redom je osvajala zlatne medalje Novosadskog sajma za kvalitet u proizvodnji bostana.
– Povrtarske kulture imam na 10 jutara. Ove godine sam zasejao 3 jutra lubenica i pola jutra dinja. Za celokupnu povrtarsku proizvodnju koristim sisteme za navodnjavanje, jer se bez toga ne isplati ozbiljno prihvatati ovog posla. Pored bostana imam površine pod krompirom, karfiolom, kupusom, paradajzom, lukom. Ono što je za bostan najbitnije jeste bacanje stajnjaka i dodavanje vodotopivih đubriva sistemom kap po kap. Uvek gde sejemo lubenice zaoravamo stajnjak, jer inače nema ni lubenice, ni kvaliteta. Veštačka đubriva su jako loša. Ljudi stavljaju Ureu kroz kap po kap i dobiju velike, krupne lubenice, ali one nemaju tu potrebnu slast i kvalitet i prosto budu žilave. Desi se meni ponekad da ostanem bez lubenice, pa moram da uzmem negde tonu-dve dok ne dođe moja lubenica i mušterija tačno zna i odmah mi kažu – Ovo nije tvoja lubenica. U ovoj fazi najvažnije za bostan je da ima sunca i da budu tople noći kako bi mogao neprekidno da raste.
U Vognju oko 12 domaćinstava godinama uzgaja bostan. Bilo je i onih koji su u priču oko bostana ušli noseći se jedino mišlju o lakoj i velikoj zaradi, ali su takvi brzo i odustali.
– Od bostana nikada nisam odustao i svake godine ga sejem. Ti koji su odustali shvatili su da su potrebna velika ulaganja i ručni rad. Malo je kod bostana mašinskog posla i veliki deo se obavlja ručno. U moju proizvodnju sam uložio oko 1.000 evra po jutru, a očekujem rod od 4 vagona po jutru. Sejao sam sorte „Vasko“, „Kostalešen“ i crnu „Nostalgiju“.
Ovaj proizvođač primenjuje punu agrotehniku i zaštitu lubenica od bolesti koje su česte kada su vremeske prilike promenljive. Rasad godinama sam proizvodi, a ukupan rod plasira gotovo 25 godina na Zlatibor.
– U nekih 12 -15 tura u dva meseca, plasiram tamo kompletan rod. Tako u etapama i sejem. Jedno jutro ranije, drugo kasnije, a treće je sejanac. Na Zaltiboru imam svoje prodajno mesto, ljudi me odavno poznaju i nemam nikakav problem sa prodajom. Ono što je meni uvek bilo najbitnije, jeste kvalitet mojih lubenica a ne količina. Trudim se da kvalitet bude na prvom mestu. Mora imati slast, a lubenica od 8 do 10 kilograma je najlepša lubenica.
Korz osmeh Jova govori da mušterije sa Zlatibora jedva čekaju da on sa svojim slatkim tovarom stigne i priznaju mu da nema slađih, ukusnijih i lepših lubenica, nego njegovih iz Srema.
– To je već staro pravilo. Ne mogu da dočekaju da se naših lubenica najedu. Mnogi mi kažu da lubenice nisu ni jeli dok se mi tamo nismo pojavili. Lubenice iz Grčke i druge iz uvoza, zaista nisu kvaliteta kao ove naše. Garantujem da su te lubenice iz uvoza drugo, treće kolo i ne mogu da se mere sa našom lubenicom. Ja u prvo kolu ulažem i najveća očekivanja, dok drugo kolo lubenica ima izgled i veličinu, ali nema tu slast.
Vrsni proizvođač lubenica priznaje da su u Sremu najjači proizvođači bostana u Dobrincima a potom u Platičevu, mada kaže da su Dobrinci postali mesto u kome se okupljaju proizvođači koji lubenice donose na prodaju kamionima i iz Kraljevaca, Pećinaca i drugih mesta. Kad je reč o ceni Jova kaže da je lubenici cena visoka samo na početku i na kraju sezone.
– Prvih par dana bude dobra cena, a onda usledi drastičan pad, da bi na kraju opet cena bila mnogo viša. Svi sada rano proizvode bostan i uz primenu agotehnike, folija, sistema kap po kap, pokrivanja agrilom ili najlonom, lubenica rano stigne a brzo prođe. Onaj ko ostane zadnji na kraju, taj uspe da zaradi neki novac.
Jova Matić kvalitetom svojih lubenica, odavno je ove brige prebrinuo. Kupci znaju šta od njega kupuju i vraćaju mu se svake godine. Težak rad na kraju se isplati. I dok se mušterije na Zlatiboru tokom leta budu sladile njegovim lubenicama, sa slatkim osmehom na licu kada prođe sezona, moći će i Jova da u svom Sremu, nakrivi šešir. I treba, zaradio je.
