Piše: Nemanja Milošević
Scene iz horor filmova poslednjih dana mogle su se videti ulicama Srema. U više navrata, pričaju ljudi i dele fotografije, primećene su osobe koje se oblače u časne sestre i poput utvara u večernim i noćnim časovima plaše prolaznike. Primećene su prvo na području Inđije, a potom i Rume, uključujući i okolna sela.
Priča se da umeju da pojure čoveka, a posebno su im zanimljiva deca. Valjda ih je najlakše uplašiti. Izvode neke besne gliste po ulicama i parkovima i, kako pričaju ljudi, odlaze kombijem bez tablica.
Milicija je, čujem, na terenu. I, iako znam da situacija možda i nije za šalu, odmah su mi kroz glavu prošle scene inspektora Strahinjića i njegove ekipe dok maskirani traže beogradskog davitelja. I baš kao u slučaju sa daviteljem, ne zna se da li je u pitanju jedna osoba ili ih je više. A u trag im je, s obzirom na to da još nisu privedeni ruci pravde, izgleda teško ući.
Nego, dok policija radi svoj posao, postavlja se pitanje šta mi, kao građani, možemo da učinimo kako bismo zaštitili sebe i svoju decu?
Prvo, postoje stvari koje možda ne bi trebalo raditi, a mi smo im pribegavali kao klinci. Šta ćeš, drugo vreme bilo. Ne znam da li se sećate one priče kada su se u Mitrovici navodno pojavili kanibali? Iako se na kraju ispostavilo da je cela ta priča bila medijska izmišljotina, mi smo kao deca ipak bili spremni. U školu se nije išlo bez kamenja u džepovima, a koliko se sećam neki su nosili i čakije. Za svaki slučaj, da se nađe!
To naravno, nije baš preporučljivo, niti bezbedno. Ali se nikakav kanibal, niti horor-časna sestra sa nama ne bi baš lepo proveli.
Ipak, postoji nešto što vi, kao roditelji, možete da učinite. Za početak, kako je dan sve kraći, možete se dogovoriti sa drugim roditeljima, pa na smenu pratiti decu do škole ili kuće. Odrasla osoba je odrasla osoba, a deca će se makar osećati bezbednije. I ne puštajte ih, aman, noću napolje. Šta će, bre, dete na ulici u ponoć?
A što se tiče priča da se ovi sumnjivi likovi motaju i oko kuća, recite mi šta sada mislite o držanju kućnih ljubimaca Mislim, džekija nekog, podkapijaša na primer. U krajnjoj liniji, bio bi dobar alarm. A možete ga povremeno povesti sa sobom i u večernju šetnju.
Nego, s obzirom na to da su ove spodobe primećene i po pojedinim selima, pitam se kako se do sad bar naši seljaci nisu organizovali i krenuli u potragu za njima? Pa kad se ne boje šakala na koje svake godine znaju da udare, nije valjda da cvikaju od nekakvih šalabajzera u crnim haljinama?
