Piše: Nemanja Milošević
Ovaj put rešio sam da malo o`ladim sa ozbiljnim temama. Jer, jedan članak koji sam nedavno pročitao, bio mi je interesantniji od bilo čega drugog, bez obzira na to što je u toku sve uzavrelija predizborna kampanja koje mi je, iskreno, za ovih trideset i kusur godina zaista preko glave.
Francuska uvodi porez na šećer! Ljudi, pa ima li zanimljivije vesti od toga!
I ovde sam zaista ozbiljan. Na prvu loptu, kada sam pročitao naslov, mislio sam da je u pitanju neka obična zajebancija, ali i da je ova vest totalno nebitna. Ali, ipak sam rešio da pročitam sve, od reči do reči. A kada sam pročitao, shvatio sam da su braća Francuzi ustvari genijalni!
Porez na šećer, po svemu sudeći, od sledeće godine plaćaće francuski proizvođači prehrambenih proizvoda koji sadrže više od 10 posto jedne od „tri bele smrti“. Izuzete će biti samo zanatlije koje prave tradicionalne proizvode, a svi ostali moraće da plate ceh.
Obrazloženje – sprečiti gojaznost i smanjiti udar na fond zdravstvenog osiguranja zbog bolesti koje izaziva prekomerno konzumiranje šećera!
U ovom trenutku, verovatno ćete reći da sam budala što ovo pišem, ali nakon što je nekoliko meni bliskih osoba ozbiljno propatilo zbog bolesti vezanih za konzumiranje hrane sa visokim sadržajem šećera, moram istaći da ova priča uopšte nije naivna.
A šta nam sve trpaju u proizvode koje svakodnevno jedemo, ne morate ni da zamišljate. Dovoljno je da okrenete poleđinu pakovanja i da pročitate sastav. Ako to učinite, primetićete da velika većina hrane koja nas održava u životu sadrži gomile i gomile šećera!
Zašto? Pa zato što je tako jeftinije. Šećer u velikoj meri menja neke zdravije sastojke, a istovremeno snižava proizvodnu cenu prehrambenog proizvoda. I tako smo vremenom došli u situaciju da svakodnevno jedemo, doslovno rečeno, splačine, kojima šećer nadoknađuje ukus, boju, teksturu i druge odlike.
Setite se, na primer, kakav je nekad bio hleb? Nema takvog hleba više, slažete se. Ali zato danas imamo one naduvane vekne od skoro čistih ugljenih hidrata. Umesto čokolade jedemo šećerne table, a umesto negaziranih sokova pijemo šećernu vodu sa aromom.
I nije tu problem samo u gojaznosti. Postoje mnogi, komplikovaniji zdravstveni problemi koje ove splačine izazivaju. Na primer, svi se čude kada čuju da danas sve više ljudi pati od insulinske rezistencije. A pojma nemaju kako na nju utiče količina šećera koju u organizme unosimo svakog dana. Jedna bolest povlači drugu, pa tako mnogi sa ovim problemom imaju i pridružene bolesti, a sve zbog slatkog života.
Mnogi će, takođe, reći: „Pa ja ne jedem puno slatko“. I možda je to stvarno istina. Ali, kao što rekoh, nije šećer samo u onoj kilarici. Na našem tržištu, ima ga u skoro svemu, pa mnogi nisu ni svesni koliko ga zapravo jedu.
Šta sad mislite, jesu li ludi Francuzi? Pa, mislim da nisu. Možda bismo mogli da se ugledamo malo na njih. Samo što bi se to uvođenje poreza proizvođačima kod nas verovatno obilo o leđa običnom čoveku.
