Glavobolja, umor, trnjenje ruke, ubrzan rad srca ili nesanica — dovoljno je svega nekoliko klikova da se bezazlen simptom na internetu pretvori u ozbiljnu dijagnozu. U eri kada su informacije dostupne na svakom telefonu, mnogi građani pomoć prvo traže na Guglu, a tek potom odlaze kod lekara. Prema poslednjim istraživanjima, čak 57 odsto ljudi prvo simptome pretražuje na internetu ili putem veštačke inteligencije, dok tek manji broj odmah kontaktira lekara. Stručnjaci upozoravaju da takva praksa često vodi ka nepotrebnoj panici, ali i pogrešnim zaključcima.
Lekari upozoravaju da internet može biti koristan za osnovno informisanje, ali da sve češće dovodi do pogrešnih zaključaka, nepotrebnog straha i samostalnog uzimanja terapije bez stručnog saveta. Poseban problem predstavljaju društvene mreže, na kojima se saveti o zdravlju dele masovno, često bez ikakve medicinske provere.
–Ljudi danas dolaze na pregled sa već postavljenom „dijagnozom“. Neretko su uvereni da imaju ozbiljnu bolest jer su simptome upoređivali sa informacijama pronađenim na internetu. Problem je što isti simptom može ukazivati i na bezazleno stanje i na ozbiljnu bolest, a bez pregleda nije moguće doneti zaključak, odnosno bez medicinskog znanja često ne umeju pravilno da protumače simptome koje imaju. Fenomen je toliko raširen da se uveo novi termin “sajberhondrija”, a to je anksioznost izazvana pretraživanjem zdravstvenih simptoma na internetu. Posebno zabrinjava to što pojedini građani sami sebi uvode terapiju ili odlažu pregled, oslanjajući se na savete sa društvenih mreža i foruma. Internet može biti koristan za osnovno informisanje, ali nikako ne može zameniti pregled, analize i razgovor sa lekarom – objašnjavaju stručnjaci.
Prema objavljenim istraživanjima, internet pretrage najčešće izazivaju dodatnu anksioznost. Mnogi pacijenti, posebno pred spavanje, satima čitaju iskustva drugih ljudi i tekstove o bolestima, nakon čega se javljaju strah, nesanica i panični napadi. Ipak, lekari naglašavaju da problem nije u samom internetu, već u načinu na koji se informacije koriste. Pouzdani medicinski sajtovi mogu pomoći ljudima da bolje razumeju simptome i pripreme se za pregled, ali nikako ne mogu zameniti razgovor sa lekarom i dijagnostiku.
–Najveća opasnost je kada osoba zbog interneta odlaže odlazak lekaru ili sama sebi uvodi terapiju. Tako se gubi dragoceno vreme, a nekada se simptomi ozbiljne bolesti zanemare jer je neko na internetu pročitao da je reč o „stresu“ ili „umoru“. Posebno zabrinjava činjenica da se sve više građana odlučuje na samostalno uzimanje vitamina, suplemenata, pa čak i lekova, oslanjajući se na preporuke sa društvenih mreža ili iskustva nepoznatih ljudi sa interneta – upozoravaju lekari.
Savet građanima je da informacije sa interneta koriste oprezno, te da nijedna internet pretraga ne može zameniti pregled, analize i savet lekara.
S. Mihajlović
