Ružica Vićentić iz Radenkovića više od trideset godina svakodnevno je uz svoje krave, a njen domaći mladi sir godinama ima svoje stalne kupce na mitrovačkoj pijaci. Iako je po struci ekonomista, životne okolnosti odvele su je u mlečno govedarstvo, kojem je posvetila veći deo svog radnog veka. Danas zajedno sa suprugom brine o stadu goveda, a gotovo celokupnu proizvodnju mleka prerađuje u sir.
–Završila sam srednju ekonomsku školu i nekoliko godina radila u PD „Mačva“. Došla su teška vremena, počela su otpuštanja i gašenje firmi, pa sam ostala bez posla. Suprug je na sreću nastavio da radi u Brodogradilištu „Sava“, a ja sam morala da pronađem novi izvor prihoda. Moja svekrva je tada imala šest krava, ali više nije mogla da se bavi tim poslom, pa sam ga preuzela – počinje priču Ruža.
Tako je sve počelo pre više od tri decenije. Tokom godina broj grla se menjao, ali se domaćinstvo danas oslanja na osam muznih krava.
–Broj krava se povećavao i smanjivao u zavisnosti od okolnosti. Trenutno ih imamo osam, što je mera koju možemo da postignemo. To nije samo muža dva puta dnevno, već mnogo više od toga. Potrebno je pripremiti hranu, nahraniti životinje, voditi računa o njihovom zdravlju i reagovati ako se pojavi bilo kakav problem. Pomažu nam i deca, koliko mogu, i posao se uvek završi na vreme. Uostalom, ne muzem uvek svih osam krava, jer je uvek neka steona ili u periodu zasušenja – objašnjava 65-godišnjakinja.
Kako kaže, krave vole ustaljen ritam, pa se muža obavlja svakog dana u isto vreme.
–Muzem ih ujutru i uveče. Krave vole disciplinu i naviknu se na svoj raspored. Moj radni dan počinje oko sedam sati ujutru, a završava se tek oko pola dvanaest uveče. Nije problem sama muža, već sir koji zahteva mnogo vremena. Ako želite da bude svež, kvalitetan i da ne ukiseli, svaki korak mora da se uradi na vreme. Zbog toga se posao često oduži duboko u noć – priča Ružica.
Svo proizvedeno mleko uglavnom završi u siru, po kojem je prepoznatljiva među kupcima.
–Dnevno preradim između 50 i 70 litara mleka. Sve ide u proizvodnju sira, najviše mladog, koji kupci najviše traže. Posebno je tražen neslani sir. Na pijacu ponekad ponesem i nešto svežeg mleka, uglavnom od jutarnje muže, ali najveći deo proizvodnje prodam kroz sir – navodi Radenkovka.
Kvalitet sira, ističe, počinje od kvaliteta mleka, a ono zavisi od načina držanja i ishrane stoke.
–Za dobar sir najvažnije je dobro mleko. Moje krave imaju pašnjak, ceo dan provode napolju, pasu travu i imaju dovoljno prostora. Verujem da se to oseti i u kvalitetu mleka, a samim tim i u siru – kaže Ružica.
Iako njen posao nema radno vreme, ističe da se uz dobru organizaciju sve može postići, ali i da je ovaj vid proizvodnje i dalje isplativ.
–Ne možemo suprug i ja da odemo na odmor na nekoliko dana, jer nemamo kome da ostavimo životinje, ali sve ostalo može da se uklopi, iako sam dobar deo dana zauzeta. Oko proizvodnje sira stalno ima obaveza, završite jednu, a već vas čeka sledeća i tako u krug. Ipak, od tog rada može lepo da se živi. Nisam zamišljala da će stočarstvo postati moj životni poziv, ali kada sam sve stavila na papir, shvatila sam da mi se više isplati nego rad u fabrici. Samo da nas zdravlje služi – zaključuje ova vredna Mačvanka.
D. Tufegdžić
