Sreda, 31. mart 1999.
Poljoprivrednik Branislav Božić iz Buđanovaca u Sremu nije ni slutio da će mu njiva ove godine “roditi” pre vremena. U subotu oko 21 čas u njegovoj pšenici “nikao je” F-117 ultramoderni strateški bombarder NATO, doduše sav u plamenu, olupan i okrenut na leđa. Pored letilice koja je eksplodirala još na nebu, bilo je i pilotovo sedište i padobran.
Bahati silnici NATO do sada se u svojoj pedesetogodišnjoj (ne)slavnoj istoriji nisu još susreli sa ovako žilavom zemljom i odbranom. U pola glasa, juče ujutru, posredstvom moćnih svetskih TV stanica priznavali su poraz neimenovani zvaničnici zločinačke armade. Pao im je F-117, dragulj američkog ratnog vazduhoplovstva, nevidljivi avion, koji služi za gađanje strateških ciljeva neprijatelja, za razaranje njegove odbrane i za sejanje panike među napadnutim zemljama.
Po onome što pišu u stručnoj literaturi, nevidljivi “noćni soko” nikako nije smeo da padne, zato što je napravljen po “stelt”, kosmičkoj tehnologiji, zato što je moćni “Lokid” u njegov razvoj uložio na desetine milijardi dolara, zato što je “Teksas instruments” u njega ugradio elektroniku budućnosti koja mu omogućuje da leti i na malim visinama, bez radarskog odraza…
Šteta što Sremci nisu na vreme iščitali ovu literaturu.
F-117 pogođen je sa dva projektila sa položaja Raketnih jedinica VJ između Šapca i Rume. Očevici kažu da je eksplodirao na srednjoj visini i srušio se na zemlju. Napravio je krater prečnika desetak metara.
“Noćni soko”, inače, imao je prve letove 1978, 1979. i 1980. godine. Tehnološki demonstratori “bombardera za 21. vek” nisu imali puno sreće: još u projektovanju padali su kao kruške. Uprkos sumnji vazduhoplovne javnosti da su na pravom putu, moćni lobi Koncerna “Lokid” uspeo je da progura finansiranje ovog ultra tajnog vojnog projekta pred američkim Kongresom, da bi krajem 1988. bilo saopšteno javnosti da Amerikanci poseduju avion kakav nema niko na svetu, i kakav još dugo neće iimati.
“Noćni soko” Amerikanci su krili od očiju saveznika u NATO alijansi, sve do 1991. i iagresije na Irak. Avion je tada debitovao nad pustinjom i navodno počinio čuda.
Za agresiju na Jugoslaviju NATO pakt odredio je 12 ovih mašina čiji je raspon krila 13 metara, dužina 20, a visina 2,5. Avion nosi dve bombe od po 1.000 kg, koje se laserski navode na cilj. Avioni su prebačeni iz baza u SAD u Aviano, a do sada su (u pet dana agresije na SRJ), leteli u nekoliko misija nad našom zemljom. Koliko su nevidljivi, svedočili su i hrabriji građani naše zemlje, koji su ih dvogledom uočavali na nebu u odsjaju zvezda i mesečine.
Dok više ni u svetu nema dileme da je “nevidljivi” oboren u našoj zemlji, špekuliše se da je pao još jedan ovakav avion i to u širem reonu Fruške gore.
– Ima sto razloga da objavimo koliko smo i kojih NATO aviona porušili i koliko držimo njihovih pilota, i sto razloga da ove podatke čuvamo dok rat traje – rekao je visoki oficir Generalštaba Vojske Jugoslavije, komentarišući veliki gubitak NATO.
R. Surdučki
