Piše: Snežana Janošević
U subotu, 9. maja, svečano je obeležen značajan datum za generaciju 1972/1976. godine, (u naše vreme ) Gimnazije Ivo Lola Ribar, danas Mitrovačke Gimnazije – 50 godina mature!
Smatrali smo da ovaj jubilej zaslužuje da dobije jednu stepenicu više u odnosu na dosadašnje, te smo ga dočekali i proslavili u svečanom duhu i ruhu.
Susret je otpočeo u svečanoj sali naše škole. Bilo je dirljivo, prštale su emocije… suze radosnice, uz osmehe i neraskidivu ljubav koja nas je održala i iznedrila čvrsta prijateljstva, kumstva, a iznad svega međusobno uvažavanje i poštovanje.
Osmislili smo da tog dana održimo dva školska časa. Prvi čas, u našoj učionici 32, koja nas je nekada stavljala na muke na testovima i pismenim zadacima, dok danas, preuređena, ima lepšu namenu! Danas je čuvena tridesetdvojka – svečana sala, u kojoj nas je dočekala direktorica Mitrovačke gimnazije, Mirjana Đorđević. Direktorica nas je opustila toplim pozdravnim rečima, kojima je dodatno probudila svest o značaju jubileja za našu generaciju, o danima koji su bili važni za naše odrastanje i sazrevanje, buđenje ideologije , stasavanje nas kao individua, o izboru budućnosti, o emociji koja nas prožima i vezuje… o načinu na koji nosimo i širimo značaj gimnazijskog obrazovanja! Ovim putem joj se zahvaljujemo na uručenoj Zlatnoj povelji vernosti „za pola veka čuvanja gimnazijskog duha, za odanost svojoj školi i neraskidivo prijateljstvo koje je izdržalo ispit vremena“.
Izuzetno smo ponosni i srećni na ovoj Povelji koja u nama rađa osećaj velikog uvažavanja, budi nadu da i dalje učestvujemo u društvenom životu i da na svom, ne dalekom životnom putu „pronosimo ugled naše škole“ .
Generaciju je brojalo pet odeljenja prirodno matematičkog i društveno jezičkog smera. Izražavamo veliko zadovoljstvo kada govorimo o odzivu „maturanata“ (61 učenik), dok su nam veliku čast i zadovoljstvo priuštile i dve profesorice, razredne starešine, prof. engleskog jezika, Anđelka Karajović i prof. biologije, Verica Šavija. Zahvalni smo kako profesorima, tako i svim drugarima koji su prepoznali momenat kao istorijski. Ostaje žal zbog onih koji iz svojih opravdanih razloga nisu uspeli da nam se pridruže. Za sve naše koji nisu više sa nama, odali smo poštu minutom ćutanja.
Prvi čas smo zaokružili izvođenjem himne „Gaudeamus“!
Nakon drugog časa, koji je održan po rasporedu – pet odeljenja u pet učionica, zastali smo na trenutak, da ga ovekovečimo na velikim gimnazijskim stepenicama, jednom zajedničkom fotografijom.
Nastavak je usledio u restoranu Hotela „Srem“, koji smo izabrali iz jednostavnog razloga! Na istom mestu smo pre 50 godina imali naše matursko veče. Zahvaljujemo se osoblju i upravnici hotela, Ivani Milivojac na angažovanju i pruženom gostoprimstvu. Veče je zamišljeno kao pop – rok žurka u pratnji Tabu benda. Želeli smo da verujemo u našu energiju i radost življenja!
I… dobro smo procenili – imamo je!
Foto: J. Tupenarac
