Veštačka inteligencija je već odavno izašla iz okvira naučne fantastike i postala deo svakodnevice, često i neprimetno. Od pametnih telefona koji prepoznaju lice vlasnika, preko aplikacija za obradu fotografija, pa sve do alata poput Chat GPT-a koji odgovaraju na pitanja i pomažu u pisanju, VI je prisutna više nego ikada. Ipak, koliko zapravo znamo o tehnologiji koju svakodnevno koristimo?
Razgovarali smo sa građanima kako bismo saznali u kojoj meri koriste veštačku inteligenciju, da li su svesni kada je ona deo neke usluge i koliko joj veruju. Dok je jedni koriste za posao, učenje ili zabavu, drugi je izbegavaju zbog straha od zloupotrebe ličnih podataka i nejasnih pravila o njihovom čuvanju. Postavlja se i pitanje da li nam veštačka inteligencija zaista olakšava život ili nas polako čini zavisnim od tehnologije koja sve više odlučuje umesto nas?
Dobar sluga, loš gospodar
Iris Jović Vujaković iz Rume ima 28 godina i trenutno je na doktorskim studijama sporta i fizičke kulture. Veštačku inteligenciju koristi u procesu obrazovanja. Najviše kako bi se usmerila i došla do potrebne literature. Kaže da joj olakšava pretragu, ali da je ne koristi i za samo gradivo.
-Veštačka inteligencija je neminovnost. Nije da ne bih mogla bez nje, ali mi neke stvari izuzetno olakšava. Uz pomoć veštačke inteligencije daleko lakše pronalazim literaturu koja mi je potrebna za doktorkse studije. Pomaže mi i prilikom usmerenja, da lakše pronađem u kom smeru da razmišljam, za odabir teme za doktorski rad. Ipak trudim se da koristim ja nju, a ne ona mene. Odličan je alat za ispomoć i dok se tako koristi može biti dobra. Ja je koristim kao alat i nadam se da neće prerasti u zavisnost. Radim i kao trener, ali tu već imam dovoljno znanja i iskustva i za te stvari mi nije potrebna, kaže Iris.
Iskustvo bi trebalo da nas uči
Mladi, grafički stručnjak iz Inđije, Danilo Pejić, veštačku inteligenciju vidi kao mogućnost da napreduje, usavrašava svoja znanja i uči.
-Posto se bavim grafičkim dizajnom i generacija sam koja je stalno na internetu, brzo sam bio upoznat sa veštačkom inteligencijom. Ona kakva je danas ne može da se poredi sa onom koja je bila pre par godina pa i čak par meseci, mogu samo da zamislim u kom smeru i kojim brzinom će tek da teče evolucija veštačke inteligencije u budućnosti, kaže Danilo, veoma zainteresovan za sve moderne tehnologije.
-Ja lično nemam ništa protiv iste, dok ne uzima posao nečiji, to jest ne zamenjuje čoveka, okej mi je da grafički dizajner, ili neko drugi čiji posao veštačka inteligencija može da poboljša, ili ubrza, koristi nju baš u te svrhe da bude produktivniji.
Pejić kaže da je njemu veoma često davala inspiraciju u radu.
-Meni lično je dosta pomogla kad sam je koristio za inspiraciju, naišao sam na mnogo brže dolaženje do sporazuma između mene i klijenta, jer često se dešava da klijent ne zna šta želi , ovako on preko veštačke može okvirno da napravi ono što ima na umu, te mu ja vodeći se tim smernicama odradim logo. Naravno i dalje ne mogu da smislim objave gde ljudi, ako već koriste slike veštačke inteligencije, nisu u stanju bar svoja slova da stave u dizajn.
O bezbednosti podataka ovaj mladi Inđinčanin kaže.
-Chat GPT/veštačka inteligencija čuva podatke, jer on tako funkcioniše, on odgovara na vaša pitanja vodeći se iskustvima odgovorima sa interneta koje su drugi ljudi okačili i podelili.
Ako ste na internetu, navodi on, svakako da su vaši podaci napolju tako da to nije ništa novo.
-Chat GPT kao najpopularniji vid veštačke inteligencije, osim u poljima posla, može pomoći ljudima u privatnom životu, može da odgovori na pitanje, da savet, osmisli plan.
Stvar koju ljudi ne razumeju jeste da je on napravljen tako da korisniku “ide uz dlaku” , pa ljudi slušaju Chat GPT bez svog nekog ličnog mišljenja, jer im odgovara njegov odgovor i ako on možda nije krajnje dobar.
Sve je više toga nažalost, što nije dobro, jer iskustvo je nešto što treba najviše da nas uči, a ne umetna inteligencija, jer sam se i ja sam susreo sa nebrojeno grešaka, zaključio je Pejić.
Ušteda vremena
Za Barbaru Ivanuš iz Sremske Mitrovice, veštačka inteligencija je pre svega korisna zbog uštede vremena.
-Koristim veštačku inteligenciju i ona mi jeste korisna, ali se trudim da je koristim umereno. Najčešće koristim ChatGPT kao alat za obradu fotografija, ali ne u svrhu objavljivanja na društvenim mrežama ili predstavljanja nečega što nije realno. Više mi je bilo zanimljivo da sa ćerkom Isidorom pravim animirane verzije naših likova i slično – kaže ona.
Kako dodaje, veštačku inteligenciju u najvećoj meri koristi prilikom pretrage podataka, jer joj značajno skraćuje vreme i omogućava da brže dođe do potrebnih informacija.
-U poslednjih nekoliko meseci najčešće mi služi da izračunam koliko sam kalorija unela tokom dana. To je nešto što bih inače morala sama da računam i preračunavam. Nedavno sam, recimo, tražila i informacije o tome koliko bi nas otprilike koštalo porodično letovanje – cene smeštaja, putarine i slično. Za manje od minut sam imala sve podatke – objašnjava Barbara.
Kada je reč o bezbednosti podataka, ističe da za sada nema strahova.
-Ne plašim se curenja ličnih podataka, jer ih jednostavno ne unosim. Uostalom, mislim da je danas sve što se nalazi u našim telefonima i kompjuterima, na neki način, već dostupno – zaključuje ona.
Španska sela
Starije generacije, ipak, znatno se slabije snalaze sa veštačkom inteligencijom i savremenim tehnologijama. Prema rečima Dragana Milosavljevića, pametni telefoni i kompjuteri za njega su i dalje nepoznanica, uz osmeh kaže „španska sela“.
Iako ga deca, a sada već i unuci, nagovaraju da kupi novi mobilni telefon, on ne želi da se odrekne svog starog, kako kaže, „onog na tipke“.
–Sve što može da olakša ljudima posao, mislim da je dobra stvar, ali uvek savetujem da se ne preteruje sa ekranima. Treba ipak malo i mućnuti glavom, a ne se u potpunosti oslanjati na te skalamerije – poručuje Milosavljević.
ESN
