Tender Fudbalskog saveza Vojvodine i koverta u kojoj je bila najbolja ponuda LSK-a iz Laćarka, zapljusnula je letos talasom euforije meštane najvećeg sremskog sela, željnih i naviklin na kvalitetan fudbal, posle godina tavorenja u područnim rangovima. Ipak, vreme je pokazalo da stvari nisu uvek onakve kako nam se čine, ali za “prosutim mlekom” ne treba žaliti, već vreme koje predstoji iskoristiti na najbolji mogući način i spasiti sezonu.
Pasus iznad na određeni način opisuje proteklih šest meseci koje su proživeli uprava, igrači i navijači LSK-a. “Zeleni” su se posle skoro decenije vratili u Vojvođansku ligu, a javnost je u najmanju ruku očekivala da ekipa bude konkurentna. Letošnja pojačanja u liku iskusnih Alekse Denkovića i Vladimira Simunovića, uz zadržavanje okosnice tima iz protekle sezone, ulivala su nadu u dobar start. Donekle je tako i bilo, dva remija u prva tri kola, na strani u Beškoj i Sremskim Mihaljevcima, neutralisala su porazna domaćem terenu od iskusne ekipe Šumara i nagoveštavala konkurentnu jesen.
Međutim, težak poraz u Laćarku (1:4) od TSK-a, koji se nalazi u donjoj polovini tabele, kao da je usmerio “kola nizbrdo”. Dva remija, sa već otpisanim Šiđanima i Donjim Sremom nisu bila dovoljna da se probudi optimizam, a sve je kulminiralo debaklom u Novoj Pazovi (0:11). Ipak, smogli su izabranici Ratka Grabića snage da donekle spasu polusezonu, dve pobede nad Dunavom i gostima iz Bukovca u poslednja tri kola, bude nadu da se uz adekvatan prelazni rok, na proleće može i do opstanka.
“Zeleni” su polusezonu završili na pretposlednjem, 15. mestu na tabeli, sa 10 osvojenih bodova, uz učinak od dve pobede, četiri remija i devet poraza. Najviše od svega brine neefikasnost i 14 datih golova, uz 34 primljena, od kojih je skoro trećina na jednoj utakmici. Pogled na tabeli govori da sezona nije izgubljena, LSK zaostaje svega šest bodova za 11. timom na tabeli, pozicija koja bi vrlo verovatno bila garant opstanka. Dve pobede nisu puno, ali u konkurentnoj ligi kakva je zona ove takmičarske godine, nije ih lako ostvariti. Presudni će biti dueli sa ekipama iz donjeg doma, a svaki bod sa timovima iz vrha biće zlata vredan. A da bi se došlo do toga, neophodan je kvalitetan prelazni rok i pojačanja skoro u svim linijama.
LSK je jesenas muku mučio sa fizičkom spremom, usled slabog odziva na treninzima, pa ne treba da čudi što je dosta bodova prosuto u drugom poluvremenu. Neefikasnost je hroničan problem, pa je tako najbolji strelac LSK-a mladi Uroš Vukolić sa svega tri pogotka. Najveće pojačanje u navali, Aleksa Denković, ni jednom se nije upisao u listu strelaca.
Računica je jasna, prelazni rok bez greške, potom sakupljanje bodova već od starta prolećne polusezone, kada će “zeleni” u 16. kolu dočekati četvrtoplasirani Hajduk iz Beške.
