Paulina Rac iz Sremske Mitrovice, među sugrađanima poznata kao majka Pava, jesenas je napunila 104 godine i jedna je od najstarijih Sremica. Rođena je 1921. godine u Bačincima, a u Mitrovicu se doselila 1940. godine, kada se udala.
Tih godine priseća se sa uzdahom…
-Pamtim sve kao da je danas bilo…U najgore vreme smo bili na najgorem mestu. Živeli smo u prvoj kući do Pravoslavnog groblja, u blizini sadašnjeg Spomen groblja. Velike strahote su na tom mestu usledile samo godinu dana nakon moje udaje. Bila sam mlada i u to vreme sam rodila jednu ćerku, a muž je odveden u radnu bojnu. Boravio je u Slavonskom Brodu, i, na sreću, preživeo. Nije bilo lako. Stigla sam u Mitrovicu rusinskoj nošnji, a kasnije sam nosila i lepe haljine. Tokom rata sam morala deci da prepravljam moju garderobu, ali ne kajem se ni zbog čega, kad bi trebalo sve bih u životu opet isto uradila. Držala sam se reda – da budem dobra majka i dobra žena, bez obzira na životne uslove – priseća se majka Pava.
Kroz život je mnogo toga proživela: imala je tri ćerke, ali je najmlađu rano izgubila.
-Obolela je od raka i umrla. To mi je veoma teško palo, ali morala sam da nastavim dalje, zbog druge dece. Druge dve ćerke su, još odavno, našle sreću u Čikagu, a sa mnom je nastavio da radi zemlju moj unuk Vladimir. Najsrećniji dan mi je bio kada sam prvi put otputovala u Ameriku. Srce mi je bilo puno kao kuća, jer je taj susret preko okeana bio jedan od najuzbudljivijih trenutaka u mom životu – priča ona.
Životni put je gazila sama već od rane zrelosti. Udovica je postala sa samo 34 godine i nikada se više nije ponovo udala.
-Lepo mi je bilo da živim po svom, nisam htela da mi neko zapoveda – kaže kroz osmeh.
Kako kaže, od mladosti pa sve do duboke starosti živela je umereno – nikada nije pušila, nije pila alkohol i hranila se zdravo, uglavnom mlečnim proizvodima. Decenijama se bavila povrtarstvom, a njena salata se izvozila u Sloveniju. Sve do ratova tokom devedesetih godina, ona je svaki dan provodila vredno radeći zajedno sa svojim radnicima.
Vremena su se, kaže, od tada, kada je ona bila mlada, pa sve do danas, mnogo promenila i život je postao mnogo drugačiji. Danas, sedeći u svojoj toploj sobi, uvek nasmejana i vedra, kaže da se bez obzira na godine oseća isto kao i pre.
– Svi me pitaju koji je recept za dug život, a ja im kažem dobro činite i dobro će vam i biti. Ne ljutite se, praštajte i gledajte svoja posla. Trudila sam se da u životu činim samo dobro. Nisam nikada bila svađalica, niti sam nekome poželela zlo. Sve volim na lep način. Na tuđe pazim više nego na svoje i trudila sam se da takva budem uvek – savetuje Paulina.
I danas rado zapeva uz televizor kada čuje stare pesme koje su je pratile kroz život. Muzika joj je, priznaje, bila i ostala najverniji saputnik. Voli da čita, gleda televiziju i da se uređuje. Kaže da je uvek vodila računa o svom izgledu, pa tako i danas ne propušta redovne odlaske kod frizera.
Zdravlje je, za njene godine, iznenađujuće dobro služi. Vid joj je i dalje odličan tako da čita novine i knjige, samo uz naočare. Lekove gotovo da i ne pije, osim onih za pritisak. Do prošle godine, sve do svoje 103. godine, sama je kuvala kafu i spremala obroke. U međuvremenu joj je hod postao nešto teži, ali zato je pored nje već četiri godine Mila iz Divoša, žena koja se nesebično brine o njenom svakodnevnom komforu.
Majka Pava ima dvoje unučadi, šestoro praunuka i jedno čukununuče, za koje kaže da joj donosi posebnu radost i snagu. Svi oni se brinu o njoj, redovno je obilaze, a oni koji su u inostranstvu gledaju da dođu što češće.
A kada je pitate kako je doživela 104 godine, samo slegne ramenima i tiho kaže:
-Jednostavno, tako je došlo. Važno mi je da u krevet svako veče legnem čiste savesti, a dug život i svi drugi blagoslovi koje imam, od Boga su dar.
S. Mihajlović
