U vremenu ubrzanog života, stalnih očekivanja i hroničnog stresa, briga o mentalnom zdravlju sve češće ostaje na margini. Upravo iz te potrebe, da se žena čuje, razume i ojača, u Inđiji je nastao „Ženski centar“, koji vodi psihološkinja Slađana Pešić, žena sa više od četvrt veka iskustva u struci.
Slađana Pešić već 25 godina radi kao psiholog u Domu zdravlja Inđija. Tokom tog perioda prošla je brojne stručne edukacije koje su joj omogućile da, pored klasičnog terapijskog rada, osmisli i realizuje različite radionice usmerene na osnaživanje žena.
-Zanima me sve što može da bude lek ljudskoj duši. Ljudi koji su pomogli sebi, mogu da pomognu i drugima, kaže Pešić.
Ženski centar je formiran kao prirodan nastavak njenog višegodišnjeg rada sa grupama. Tim Centra čine isključivo žene, a kroz grupni i individualni rad bave se emocionalnom pismenošću, postavljanjem granica i jačanjem samopouzdanja.
-Želimo da se ženama posvetimo, da ih ojačamo. Radimo postepeno, kroz grupe podrške, radionice, aromaterapiju, tehnike disanja i individualnu terapiju, objašnjava ona.
Rad u grupi, ističe, ima posebnu snagu.
-Grupa ubrzava proces. Kroz identifikaciju sa drugima žene shvataju da nisu same. Mi nismo ovde samo da nalazimo rešenja, već da damo empatiju, da budemo vetar u leđa jedni drugima, ističe psiholog.
Žene se najčešće javljaju za pomoć u trenutku kada više ne mogu da izdrže ulogu one koja brine o svima.
-Današnje žene imaju spasilačku ulogu. Kada u toj ulozi postanu bespomoćne, tada dolaze po pomoć, kaže Pešićeva i dodaje da su anksioznost i neuroze u porastu poslednjih godina.
Jedna od prvih stvari na kojima se radi jeste oslobađanje od unutrašnjeg pritiska.
-One žive po principu „moram“ i „trebam“. Naš zadatak je da vidimo šta zapravo ne moraju i šta ne žele. To je za njih ogroman preokret, da shvate da imaju pravo da ne udovoljavaju svima, objašnjava naša sagovornica.
Društvena očekivanja od žene i patrijarhalni modeli ostavljaju dubok trag.
-Žena odrasta sa osećajem krivice da nije dovoljno dobra. Rečenica „ovo nije dovoljno dobro“ stalno joj je u glavi, što direktno utiče na samopouzdanje, navodi Slađana.
Jedna od radionica bila je posvećena, naizgled, običnoj temi, pripremi slave.
-Kroz tu temu smo videli koliko se od žene očekuje, da sve spremi, dočeka goste, bude nasmejana i raspoložena, bez obzira na umor, priča Slađana Pešić.
Savremeni način života dodatno pogoršava stanje, stres prelazi u tihu epidemiju.
-Imamo tabelu doživljaja stresa, gde se bodovima meri rizik. Preko 100 bodova znači visok rizik po zdravlje. Danas sve više ljudi ulazi u tu zonu, upozorava psihološkinja.
Društvene mreže, kako kaže, postale su značajan izvor sekundarne traume.
-Stalno gledamo loše vesti, postajemo svedoci tuđih tragedija. To je previše za naš psihološki potencijal, procenjuje naša sagovornica.
Zato se u Centru insistira na tehnikama disanja i telesnim, neverbalnim metodama.
-Sve je u telu nastanjeno. Ako se ne oslobodimo stresa, on se javlja kroz psihosomatiku, nastavlja Pešićeva.
Dolazak u Ženski centar za mnoge žene je težak korak.
-One dolaze sa strahovima i otporima, od nepoznatog, od napuštanja onog što im je poznato, ma koliko bilo bolno, dodaje.
Posebnu zahvalnost izražava ženama koje joj, kako kaže, „daju dušu na dlanu“, naročito kada je reč o temama gubitka i žalosti.
-Suština problema je u teškom postavljanju granica. Koreni su u primarnoj porodici, u ranim odlukama koje smo doneli još kao deca. To „dete“ kasnije mora da se popravi, a to nije lak posao, priča sagovornica.
Iako se često očekuju brza rešenja, Slađana Pešić ističe da čarobni štapić ne postoji.
-Za sve je potrebno vreme, upornost i motivacija. Kada izlazimo iz zone komfora, ulazimo u strah. Ali strah se pobeđuje samo suočavanjem. Posle toga dolazi mirna zona, zaključuje psihološkinja.
Ženski centar u Inđiji tako postaje više od mesta terapije, postaje prostor susreta, razumevanja i ličnog rasta.
-Kod mene dolaze snažne žene. Slabih nema. Sve što im je potrebno jeste prilika, a sve ostalo već nose u sebi, poručuje Slađana Pešić.
Mirjana Stupar
