U Inđiji, u sokaku starih zanata, već godinama živi jedan neobičan umetnički svet, svet ikona rađenih od slame. Autor tog sveta je Dragan Banjac, čovek koji je svoj hobi pretvorio u poziv, a poziv u duhovnu misiju.
-U početku sam mislio da je jednostavno, priča Dragan, dok pažljivo razvlači zlatne niti ječmene slame.
Za ječmenu slamu on kaže da je najprihvatljivija za izradu ikona.
-Kad sam prvi put video rad od slame, dopala mi se ta prirodnost. Međutim, priprema je najteža, a sama izrada još zahtevnija. Tu nema mesta za grešku, kaže naš sagovornik.
Slama, kaže, nije bilo kakva. Isključivo ječmena, ona kvalitetnija, stočna, jer ima prirodan sjaj, može da se raspegla i da primi različite tonove.
-Od pivskog ječma je lošija slama, zato idemo na njivu, tražimo od gazde. Svaka slama je drugačija, a one najsjajnije koristim za lice i isturene delove. Kad radimo zver, biraju se manje sjajne slame, jer oslikavaju zlo, objašnjava umetnik.
Boje se ne dodaju, dobijaju se na ringli, blagim paljenjem. Tako nastaju nijanse za usne, kosu, oči.
-Najteže je isecanje zenice, kaže uz osmeh, morate biti i umetnik i strpljivi majstor, dodaje Banjac.
Izrada ikona, po njegovim rečima, nije samo tehnički proces već duhovni čin.
-Kad radim ikonu, preuzimam veliku odgovornost. Radi se sa željom, duhovnošću, molitvom. Ne sme se pogrešiti. Postoji kodeks, a za izradu je potreban i blagoslov Karlovačke mitropolije, što celom procesu daje posebnu važnost, priča Dragan.
Svaka ikona prolazi kroz ritual, od odabira slame, preko složene kompozicije, do preciznog postavljanja na pozadinu, dela koje, kaže, zahteva najviše mira i koncentracije. Na kraju se sve lakira i uramljuje pod staklom.
-Onda je večna. Kad upalite kandilo, ikona kao da oživi, uveren je naš sagovornik.
Njegova prva ikona, Sveti Vasilije, i dalje mu je najdraža.
-Otvorila mi je dušu. Nosio sam je u patrijaršiju. To je trenutak koji me je odredio, emotivan je Dragan Banjac.
Banjac danas vodi radionice u inđijskom Keltskom selu, gde mlade generacije uče ovaj retki zanat.
-Energija dece nas pokreće, kaže, i dodaje da umetnost rehabilituje dušu. Kad se probude emocije, znate da je delo uspelo, siguran je Banjac.
Inspiraciju Banjac nalazi u tradicionalnoj ikonografiji i u radu majstora poput Branka Oreščanina.
-Kad vidite da je veliki umetnik radio pre vas, onda imate težak, ali častan zadatak, poručuje Dragan.
A njegov cilj je jasan, da ostavi trag.
-Voleo bih da ostavim dela, stil i školu. Dok nas se neko seća, mi smo tu. Moja misija je da kroz radionice otkrijem mlade talente, a dela… ona ionako pričaju sama za sebe, završava priču naš sagovornik.
U svetu u kom se sve menja brzo, Dragan Banjac svojim strpljenjem, predanošću i zlatnim nitima slame podseća da se najveća lepota rađa iz tišine, truda i vere.
Mirjana Stupar
