Malo selo Pađine, smešteno na padinama između Debele međe, Gučeva i Visoke Glavice, ovih dana je dobilo posebno mesto u kulturnom pamćenju zahvaljujući novoj knjizi Pere Ostojića iz Kuzmina. Ovaj nastavnik srpskog u penziji, koji se više od dvadeset godina bavi istraživanjem prošlosti i pisanjem monografija, novom knjigom nastoji da očuva duh svog rodnog kraja, njegove priče, običaje i uspomene stanovnika.
-Pađine nisu samo geografska činjenica, već i zavičajni i duhovni identitet njihovih žitelja. Ova knjiga nastala je kao pokušaj da se oživi prošlost, da se sačuvaju priče o ljudima koji su živeli ovde i o njihovom načinu života – ističe Ostojić.
Kroz više od dve decenije rada, autor je sakupljao usmene priče, folklorne pesme, sećanja na vašare, igre i ljubavne priče, kao i podatke o istoriji sela, koji su sada sažeti u jednoj monografiji.
Poseban deo knjige predstavlja „Perina Pađinologija“ – uvodni predgovor gde svaka reč počinje slovom „P“, što je autorov eksperiment da kroz jezičku igru dočara bogatstvo i raznolikost lokalne tradicije. Ovo je samo jedan od načina na koji knjiga oslikava specifičan karakter sela i njegovih stanovnika.
Pađine, koje su 2013. godine imale oko 530 stanovnika u 180 kuća, opisane su kao “mesto gde potoci Skakavac i Kragujevac miluju obronke, a kuće su se prvobitno nalazile na višim padinama, skrivene od očiju neprijatelja”. Knjiga, takođe, prati promene u selu tokom vremena, uključujući preseljenje kuća prema glavnoj cesti Zvornik–Bijeljina i razvoj lokalne zajednice.
Ostojić posebno naglašava značaj usmene tradicije.
-Pesme, igre i priče koje su se prenosile iz generacije u generaciju odražavaju karakter i život ovog kraja. Moj cilj je bio da sve to sačuvam i prenesem na čitaoca, kako bi osetio duh zavičaja i povezanost sa prošlošću – kaže autor.
Monografija je više od istorijskog pregleda – ona je pokušaj da se proživi i doživi zavičaj kroz lična sećanja, narodnu kreativnost i duhovnu baštinu. Ostojić naglašava da je važno baviti se prošlošću kako se ne bi izgubile vrednosti i priče koje definišu zajednicu.
-Svaka reč u ovoj knjizi je ogledalo duše. Namera mi je bila da sačuvam uspomene, da ih povežem sa sadašnjošću i omogućim budućim generacijama da razumeju ko smo bili i šta nas je oblikovalo – dodaje Ostojić.
Podsetimo, Pero Ostojić je osim knjige o zavičaju napisao i dve kapitalne knjige o selu Kuzminu u kome živi. Jedna je hronika “Škola u Kuzminu”, izašla 2007. godine, a druga je hronika sela Kuzmina pod nazivom “Pohodom u prošlost Kuzmina”, izašla 2019. godine. Za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti nagrađen je Darovnicom i Zlatnom značkom od strane Kulturno prosvetne zajednice Srbije.
S. Mihajlović
