Septembar miriše na pečene paprike, oktobar na pečeni kesten, a novembar uveliko na bundevaru. Kasne jesenje dane Srem krase bundeve ispred kuća, a jedno seosko gazdinstvo u Dobrincima i domaći proizvodi od bundeve. I dok se Dobrinčani tradicionalno bave proizvodnjom bostana, jedan domaćin rešio je da se preorijentiše na bundeve, a njegova ćerka i korak dalje, da pravi proizvode od bundeve.
-Moja porodica više od dve decenije se bavi uzgojem bundeve. Imamo je na oko šest jutara zemlje, a ove godine, koja baš i nije bila najsjajnija, imali smo rod oko pet vagona. Za tešku godinu, taj prinos je sasvim zadovoljavajući. Bundeva je jednostavna biljka, zahteva mnogo manje pažnje od bostana. Hemiju skoro da i ne koristimo, osim kod napada buvača, ali svaki poljoprivrednik zna da to nije opasno sredstvo. Zahteva kao i svaka biljka okopavanje i negu, ali ne iscrpljuje, dovoljno da mi ostavi prostora da se “igram“ njenim plodovima nakon berbe i da smišljam kakve ću proizvode da pravim – kaže Jelena Narančić, vlasnica gazdinstva “Bundevica“ Dobrinci.
Bundeva se seje oko prvog maja iz semena, pa je olakšavajuća okolnost i ta da se ne vodi briga oko rasade. Semena, kako kaže, hvala Bogu ima i na pretek, i za novu sezonu, ali i proizvodnju. Koristi se i folija i osnovni tretmani, hemije što manje, a u samim proizvodima konzervansa nema. Bundeva se iskoristi cela, kako je inače i na selu moto – ništa se ne baca!
-Imamo tržište, na veliko i na malo, mada ove godine nešto slabije. Ima i bundeve koja se proda, veliki deo ide u dalju proizvodnju, a one koje se ne potroše ponovo odlaze u zemlju, kao đubrivo za narednu sezonu novih bundeva. Inače u pitanju je sorta muskantna tikva, odlična za dalje proizvode – objašnjava Jelena Narančić.
I ko bi onda rekao da od bundeve može da se napravi rakija? U gazdinstvu kod Jelene može, kao i džem, ali i pire. Tako se dodaje vrednost proizvodu, uz prethodne sertifikate zdravstveno bezbednih produkata.
-Kad već imamo toliko roda i kuću na selu, to treba iskoristiti. Nisam u okruženju videla da postoje ovakvi proizvodi, pa sam se oprobala i u tom smeru. Ovo je naša bundeva, naša zemlja za koju znamo da je neprskana, čista, pa su i proizvodi takvi. Primera radi džem pravim sa minimlanom količinom šećera kao konzervansa i domaćim neprskanim jabukama iz mog voćnjaka. Pire od bundeve takođe konzerviram isključivo solju i ničim više. A pire je odlična stvar jer domaćicama štedi vreme prilikom pripreme pite, potaža, dečije hrane – dodaje Jelena.
Kad već radi sa domaćim neprskanim proizvodima, Jelena je svoje proizvode sertifikovala oznakom “Rumski ceger“ preko Poljoprivredne stručne službe Ruma. To znači da je laboratoriskim analizama potvrđeno da su u pitanju zdravstveno bezbedni proizvodi.
Za taj posao kaže da je još uvek igra i isprobavanje mogućnosti, a njih je mnogo. Posebno što u svom dvorištu na dva jutra zemlje ima orahe, jabuke, šljive, lešnike, pa prostora za eksperimentisanje sa ukusima bundeve i semenki ima na pretek. Srećom, postoje i razne manifestacije u koje su uključeni domaći proizvođači, pa i kupci mogu da isprobaju različite ukuse.
-To je posebno u većim gradovima, recimo Novosadski noćni bazar koji putuje širom zemlje je odlična prilika za male proizvođače poput mene i slično. Postoje ljudi koji cene zdravu hranu bez hemije, pa na takvim mestima nalazimo svoje mesto, ali i mušterije koje se vraćaju. Posebno oni iz velikih gradova. Njima se hrana na dohvat ruke ne podrazumeva, kao što je to nama na selu – navodi sagovornica koja je celu priču zaokružila na porodičnom imanju u selu, iako živi u gradu.
Zahvaljujući saradnji sa Turističkom organizacijom Opštine Ruma ušla je u najuži izbor za prestižnu oznaku Turistički cvet u svojoj kategoriji i jedina je iz Srema u trci za tu nagradu.
Ipak na prvom mestu je kaže ideja da iskoristi ono što ima nadomak ruke, a poznato je da je bundeva, posebno muskantna koju gaji, jako zdrava biljka, hranjivih vrednosti kao i banana, ali daleko delotvornija kao kultura sa ovog podneblja.
S.B.
