I danju i noću, kombajni i traktori sa beračima kukuruza ordinirali su sremskim oranicama. Druga najvažnija žetva u godini polako se privodi kraju. A, kako od samog početka leta situacija vezana za vremenske prilike nije obećavala najbolje, zle slutnje su se ostvarile. Kukuruznog zrna na nekim parcelama gotovo da nije ni bilo, a prosek će, po svemu sudeći, izvaditi polja koja su na vreme dobila nešto kiše.
U ataru na sred bermudskog trougla između Velikih Radinaca, Šuljma i Grgurevaca, u Zmajevoj plovidbi morem kukuruza, ekipa Sremskih novina zatiče Radinčanina Jovana Igrića, čije su prve reči na pitanje o stanju kukuruza u podnožju Fruške gore bile – katastrofa!
-Suša je odnela sve. Ali, u principu, bar kod mene, kukuruza ima toliko da ću moći da pokrijem troškove. Po jutru, prosek je četiri tone. Međutim, ima parcela gde je bilo dve tone, a ima parcela gde je bilo i više od pet. A šta je uticalo na to – ne znam. Ni predusev, ni lokacija, pa čak mislim ni kiša, nisu bili presudni. Kažu da u poljoprivredi svake godine ideš u prvi razred i tako se pokazalo i sad – ističe Jovan.
Priča se da će cena kukuruza biti oko 23 dinara. Sa tim novcima, uz subvencije, kada se podvuče crta, poljoprivrednici poput našeg sagovornika biće na takozvanoj pozitivnoj nuli.
-Imamo sreće da je pšenica rodila dobro, uljana repica je bila dobra, pa i suncokret, međutim kukuruz je podbacio. U našem poslu je specifično što su ulozi veliki, što je slučaj i kod kukuruza, a čovek ne zna šta može očekivati. Čak ni vrsta hibrida ove godine nije bila bitna, na njivi na kojoj se nalazimo sađena su tri hibrida i sva tri su prošla loše. Mislim da se kvalitet hibrida može videti samo kada je godina dobra – kaže naš sagovornik.
Igrići se bave isključivo ratarstvom, te će sav kukuruz ići u silose.
-Koliko mogu, čekam cenu. Međutim, kod čuvanja imate i troškove lagera, pa skok cena otprilike prati i te troškove, pa na kraju ispadne isto prodao sad ili prodao kasnije – zaključuje Igrić.
Rumski prosek oko četiri tone
U prvoj dekadi septembra je krenula žetva jarih kultura i na oranicama rumske opštine. Žetva je počela skidanjem suncokreta, a nakon toga soje i kukuruza. Suša i visoke temperature su i ove godine uticale na značajno smanjenje prinosa.
-Kod suncokreta, koji pokazuje veću otpornost na nepovoljne vremenske uslove koji su obeležili i ovu proizvodnu godinu, ostvaren je prosečan prinos od dve i po tone po hektaru. I kod soje je došlo do smanjenja prinosa i u proseku on iznosi 1.300 kilograma po hektaru. Kod kukuruza raspon ostvarenih prinosa se kreće od 0 do 7.000 kilograma po hektaru. Razlike u prinosu su posledica razlike u količini padavina, kvalitetu zemljišta, primenjenoj agrotehnici i odabiru hibrida. Prosečan prinos u ovom trenutku se kreće oko četiri tone po hektaru, kaže Goran Drobnjak, iz Poljoprivredne stručne službe Ruma.
Milan Georgijević iz Malih Radinaca kod Rume kaže da ovogodišnji prinos kukuruza varira i u njegovom selu, a na svojima parcelama kaže da ima i dve i tri tone, a da je u selu bilo i tri do tri po tone prinosa.
-Najviše je od suše stradala soja, pa suncokret, a kukuruz najviše podnosi sušu kod nas. Cena ovogodišnjeg roda se kreće oko 23 dinara,ali ona mene ove godine ne dotiče mnogo jer čitav rod sa mojih parcela ostaje u domaćinstvu za ishranu stoke koju gajim, kaže Milan Georgijević iz Malih Radinaca.
Protiv prirode se ne može
Berba kukuruza u inđijskim atarima privodi se kraju. Poljoprivrednici su uglavnom nezadovoljni, jer je suša uzela svoj danak.
Dragan Ibročić, proizvođač iz Inđije, ima jedan hektar pod kukuruzom i nije se obradovao ovogodišnjem rodu.
-Prinos je mnogo podbacio, čak 70 odsto manje količine, u odnosu na prosečne godine, kaže Ibročić.
Formiranje zrna kukuruza stalo je usled nepovoljnih vremenskih uslova ove godine.
-Visoke temperature zaustavile su formiranje klipa, kukuruz je stao i izostanak kiše nas je koštao, priča proizvođač iz Inđije.
Ibročić kaže da je blagovremeno preduzeo sve agrotehničke mere, da je koristio domaće seme, ali da se protiv prirode ne može.
-Očekivala se sušna godina, sav trud sveo se na količinu koja je nedovoljna i za naše potrebe, ali to je sudbina poljoprivrednika, da gledaju u nebo. Tako bilo i ostalo, kaže naš sagovornik.
Što više radiš – manje imaš
Da će ovogodišnji rod kukuruza u ataru Stare Pazove biti slabiji nego ranijih godina znalo se već u junu, kada je zavladala vrućina i suša. Za vodeću poljoprivrednu kulturu na pazovačkim oranicama, koja je ove godine posejana na preko 16 hiljada hektara, to je bilo pogubno. Oko dve trećine te velike površine su njive individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Oni, mahom, prinosom kukuruza nisu zadovoljni. Tamo gde je na vreme pala kiša ima roda, oranice koje je oblak obišao, potpuno su podbacile.
Poljoprivrednik iz Vojke Siniša Čolaković imao je sreće da kiša padne na njegovih 20 jutara pod kukuruzom.
-Prinos ne može da se poredi sa dobrim godinama, kada je bilo normalno pet do šest tona po jutru, ali imajući u vidu kakva je suša bila, kako je toplo bilo u junu i kako su prošli tamo gde kiša uopšte nije pala, dobro je i ovih dve i po do četiri tone po jutru – smatra Siniša.
Kukuruz je obrao pre desetak dana. U domaćinstvu imaju dosta potrebne mehanizacije, sve sem kombajna, primenjuju agrotehničke mere ali kišu ne može ništa da nadoknadi, kaže. Rod je uskladištio.
-Najveći deo je u silosu, a nešto i u kotobanji u dvorištu. Otkupna cena je čujem oko 23 dinara po kilogramu, to nije malo ali prinosa nema dovoljno da bi se zaradilo. Kada se izvede računica, s obzirom koliko se uloži u proizvodnju, dobije se malo ili ni malo. Imamo nešto stoke ali to se odavno ne isplati, držimo je samo za naše potrebe. Izgleda, što više radiš sve manje imaš! – zaključuje ovaj mladi zemljoradnik.
